Istoričar Sajmon Sabag-Montefoar smatra da je ekstremna budnost osnovno raspoloženje tiranije koja mora da živi u stanju paranoje, piše časopis Tajm, a prenosi Al Džazira.
Rimski car Domicijan je u istoriji ostao upamćen po samo jednoj šali, kada je rekao: „Strašno je biti car, jer svi misle da je tvoja paranoja oko atentata neosnovana, sve dok te zapravo ne ubiju!“
Ubrzo nakon toga, Domicijan je ubijen.
U tom kontekstu, britanski istoričar Sajmon Sabag-Montefoar, u članku koji je objavio američki časopis Tajm, kaže da je ekstremna budnost osnovno raspoloženje tiranije koja mora da živi u ovoj državi, ne samo zato što je tiranin zaista u opasnosti od zbačen i okružen neprijateljima, ali i zato što njegova tiranija zahteva da se narod plaši i izoluje, a zatim spreman na ekstremna rešenja.
Ruski predsednik Vladimir Putin živi je dokaz ove enigme.
Kada je reč o nedavnom napadu dronom na Kremlj, Montefoar je prokomentarisao da je to možda bilo delo ukrajinskih frakcija ili šireg unutrašnjeg aparata Kremlja, ili „lažna“ operacija samog režima, ali je bilo neizbežno da će diktatura tvrde da je to bio pokušaj atentatana Putina.
„Po čemu će me istorija pamtiti?“
On to smatra apsurdnim, jer svi znaju da predsednik ne živi u Kremlju, već van Moskve, u velelepnom dvorcu Novo-Ogarjevo.
Međutim, Domicijan bi saosećao sa tim, jer Putin ima sve razloge da strahuje od atentata.
Istoričar smatra da je kliše o Putinu koji puni redove zapadnih medija, kao i o njegovim prethodnicima Josifu Staljinu, Petru Velikom i Ivanu Groznom – da su paranoični do ludila.
To je kliše koji ignoriše i pogrešno razume prirodu diktature, posebno u Rusiji.
Montefoar navodi da se svi apsolutistički režimi u svetskoj istoriji oslanjaju na prinudu kako bi slomili opoziciju i ostali na vlasti, stvarajući tako unutrašnje neprijatelje koji samo nasiljem mogu da svrgnu vladara.
Svi takvi režimi koriste rat i ksenofobiju da inspirišu i kontrolišu sopstveni narod, stvarajući još jednu legiju neprijatelja.
Montefoar ističe da Putin poznaje istoriju tiranina, a poslednjih godina istoričarima stalno postavlja pitanje: „Po čemu će me istorija pamtiti?“
Njegova izolacija tokom pandemije korona virusa učinila ga je jednim od najopasnijih ljudi u istoriji, rekao je.
Ali istorija takođe otkriva šta se dešava kada carevi padnu.
„Nikad ne znate kada će vam to doći“
Nikita Hruščov je 1964. godine imao sreću da je zbačen i da se povukao tek nakon što je riskirao nuklearni rat i donio neviđeno nacionalno poniženje u Kubanskoj raketnoj krizi, iako je njegov naslednik Leonid Brežnjev predložio da bude ubijen.
Istoričar dodaje da pobeda ruskog vladara čini neranjivim i gotovo svetim, ali ga poraz izlaže opasnosti od najbližeg okruženja, ministara i generala.
Dok se razmišlja o carevima koje svrgavaju mase, većinu zapravo uništavaju njihove najbliže kolege duboko unutar vlastitih palata.
Kada ruske vođe padnu, osveta obično dolazi od najbližih saradnika, zaključuje se u članku.
Kako se Staljin našalio: ”Kada hodate hodnicima, nikad ne znate kada će vam to doći.”
Putin nije paranoičan, uvek ima razloga biti na oprezu.
Domicijan bi saosećao s tim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.