Britanski laburisti na putu za Dauning strit: Autorski tekst Dragana Bisenića

Ovonedeljna laburistička konferencija održana u Liverpulu po svemu sudeći, potvrdila je tu prednost i, na osnovu medijskih ispitivanja javnog mnjenja, ostavila utisak da je stranka spremna da se vrati na vlast posle 13 opozicionih godina. Prednost laburista jeste velika, ali izbori su za nešto više od godinu dana, što je dug period u kojem mogu da se dogovode neočekivane stvari ili naprave neplanirane greške.

KA POLITIČKOM CENTRU: Starmer je izabran u Donji dom parlamenta na opštim izborima 2015, a tada novi partijski lider Džeremi Korbin postavio ga je u septembru iste godine za ministra u senci za imigraciju. Podneo je ostavku 2016. u znak protesta protiv Korbinovog vođstva, ali je kasnije te godine prihvatio novu funkciju u Korbinovoj administraciji, kao državni sekretar u senci za izlazak iz EU nakon Bregzita. Nakon poraza laburista na opštim izborima 2019, Starmer je pobedio na izborima za vođstvo stranke naredne godine.

Njegovo vođstvo karakteriše kretanje ka političkom centru i napuštanje levičarske platforme koju je zastupao Korbin, kao i protivljenje nekim od poteza vlade tokom pandemije kovida 19.

Laburističko kretanje ka vlasti vidi se kao spora, decenijska transformacija u partiju tehnokratske elite – željne da sve više odluka preda neizabranim, nepoznatim birokratama, bez odgovornosti – znači da će javnost biti još više odgurnuta od poluga moći ukoliko se partija vrati u vladu. Uz to, Starmer je naglasio važnost eliminacije antisemitizma u Laburističkoj partiji, što je opet otklon od Korbina, koga su optuživali upravo za levičarski antisemitizam. Za sebe govori da je „cionista ako to označava nekoga ko veruje u državu Izrael“, ali je i pristalica palestinske državnosti sa rešenjem o „dve države“. Osudio je plan američkog predsednika Donalda Trampa o „dogovoru veka“, a Avramove sporazume za region Bliskog istoka nazvao farsom, kao akciju koja „nije u skladu s međunarodnim pravom i zaštitom ljudskih prava“.

Starmer je u svom usponu ka premijerskom položaju povezao sa najuspešnijim britanskim laburističkim premijerom Tonijem Blerom, koji je zajedno sa njim ove godine razrađivao projekat Budućnost Britanije, a obojica su ga predstavila na partijskoj konferenciji u Vestminsteru. Kir Starmer više je braunovac nego blerovac: čovek mašina koji se popeo na vrh vladine pravne birokratije. Ispostavio se kao uspešan, pošto je pobedio korbinizam u partiji i uspostavio potpunu kontrolu nad partijskom mašinom. Tokom svoje uspešne liderske kampanje 2020, on je tvrdio da je svoj čovek, rekavši: „Mogu da mislim svojom glavom, ne moram da grlim Korbina, ne moram da grlim Blera ili bilo koga drugog da bih doneo odluku“.

EKONOMSKA ODGOVORNOST: Na konferenciji u Liverpulu, laburisti su predstavili konkretnije delove svog programa nastojeći da ne pogreše, a to nigde nije očiglednije nego u njegovom pristupu javnim finansijama. Dosadašnji Starmerovi napori bili su usmereni na otklanjanje očiglednih izbornih slabosti laburista, čvršće povezivanje partijskih struktura i oblikovanje poruka o fiskalnoj disciplini. Laburisti, kako svedoče njihovi ljudi iz vrha stranke, još uvek pokušavaju da nađu ubedljiv razlog zbog kojeg će glasači da izađu na izbore i glasaju za njih. Starmer je u svom govoru naglasio da su izazovi sa kojima se suočava sledeća vlada značajni.

Britanija se suočava sa energetskom i krizom troškova života kod kuće, kao i sa ratom u Evropi i na Bliskom istoku. Političke partije se takođe suočavaju s katastrofalnim gubitkom poverenja u javne institucije, sa milionima birača koji osećaju da nemaju ili imaju malu kontrolu nad upravljanjem opštim poslovima.

Starmer i njegov tim proveli su prošlu godinu pokušavajući da uspostave reputaciju ekonomske odgovornosti, nakon što su za to dobili šansu posle katastrofe koju je doživela kratkotrajna premijerska Liz Tras. Njen mini-budžet iz septembra 2022. uplašio je britanska finansijska tržišta i prethodio naglom porastu cene hipoteka. Sve do tada, konzervativci su dosledno stajali iznad laburista kao stranke kojoj se najviše verovalo da će voditi britansku ekonomiju. Stariji torijevci i dalje predstavljaju laburiste kao partiju podložnu rasipništvu, a lider torijevaca Greg Hands pokušava da naglasi da rivali loše upravljaju državnim sredstvima. Na portalima i nezavisnim mrežama, Starmerov nastup nije dobro prošao.

„Nemam pojma“, „nisam siguran“ i „ništa“, reči su koje britanska javnost najviše povezuje sa Starmerom, prema nedavnoj anketi More in Common. „Zašto laburisti?“, pitao se Starmer na sceni, pred početak svog govora, ali mu je zamereno da to „očigledno, ni on ne zna“. Svi njegovi odgovori su saopšteni suvim stilom partijskog rukovodstva koji je, bez sumnje, testiran u fokus grupama širom zemlje. „Danas zajedno rešavamo sutrašnje izazove“, rekao je on.

„Tamo gde ima promena postoji i mogućnost“, razmišljao je naglas. „Promena zemlje nije kao označavanje kvadratića… dugoročna rešenja nisu još spremna“. Najbolje što su komentatori mogli da sakupe kao pohvale bilo je to što je bio „koherentan“ – što je „niska letvica za premijera u niskom startu“.

Ocenjujući dosadašnji utisak, krilo bivšeg lidera Korbina prebacuje mu se da je „starmerizam samo skup ortodoksija prestoničke elite – izraženih kroz beskrajne klišee“. U svom govoru, Starmer je obećao da će „nastaviti“ sa dekarbonizacijom i decentralizacijom – dve mantre koje menadžerske elite vide kao odgovor na sve. Pored toga, zamerke se odnose i na to što je, uprkos Starmerovim obećanjima o ekonomskim promenama, ekonomija verovatno mesto gde su se laburisti najviše vezali za preovlađujuću ortodoksiju. Ranije ove nedelje, kancelarka u senci, Rejčel Rivs jasno je stavila do znanja da će laburisti biti konzervativni kao torijevci Rišija Sunaka.

Suština njene strategije je da tehnokratskoj državi da još više moći. Njen predloženi „fiskalni ključ“, na primer, obezbedio bi da neizabrani „stručnjaci“ iz Kancelarije za budžetsku odgovornost moraju da podrže svaku veliku promenu poreza ili potrošnje. Rivs je takođe obećala da će braniti „nezavisnost“ Banke Engleske od demokratske odgovornosti, uprkos njenim stalnim neuspesima da precizno prognozira i obuzda inflaciju. Drugim rečima, laburisti su posvećeni odbrani nekih od veoma neodgovornih institucija koje su najodgovornije za ekonomski nered i koje su najneprijateljskije prema ekonomskim promenama koje su potrebne Velikoj Britaniji.

BALKANSKA ISKUSTVA: Starmer je bio jedan od britanskih pravnika koji je neposredno učestvovao u radu tužilaštva Haškog tribunala. Danas se s ponosom seća tih vremena. Govoreći o sukobu Rusije i Ukrajine, podsetio je nedavno da je „ranije imao odgovornost u Hagu za borbu u korist žrtava srpske agresije“. Današnji vođa britanske opozicije zastupao je Hrvatsku u tužbi koju je zvanični Zagreb podneo 1999, tužeći vlasti u Beogradu za genocid koji su snage SFRJ i SR Jugoslavije navodno počinile na hrvatskoj teritoriji.

Zagreb je od Beograda tada tražio i da „kazni sve počinioce ratnih zločina tokom sukoba 1990-ih, vrati sve ukradene umetnine i plati ratnu odštetu“. „Motiv srpskog rukovodstva bio je da dominira trećinom hrvatske teritorije, ali način osvajanja teritorije otkriva nameru srpskog vođstva i JNA da trajno iskoreni hrvatsko stanovništvo kako bi se ona pretvorila u državu pod srpskom dominacijom“, rekao je tom prilikom Starmer. Međunarodni sud pravde odbacio je ovu tužbu u februaru 2015. i zaključio da „Hrvatska nije dokazala da su JNA i srpske snage počinile genocid“.

Kosovski premijer Aljbin Kurti sastao se početkom ove godine sa Starmerom, a ove nedelje bio je gost na liverpulskoj konferenciji laburista gde je govorio i zahvalio se laburističkoj podršci kosovskoj nezavisnosti. Uticaj Laburističke partije na sudbinu Kosova bio je važan i veliki, poručio je Kurti, jer je tokom „dva važna istorijska događaja za Kosovo – 1999. i 2008“, kada je, kako kaže, Kosovo „oslobođeno i postalo nezavisno“, na vlasti u Ujedinjenom Kraljevstvu bila upravo ta partija. Kurti je rekao da je Velika Britanija 1999, pod Blerovim vođstvom, bila deo vojne intervencije NATO da se zaustavi nastavak, kako je naveo, „genocidne kampanje srpskih snaga“, a 2008. Velika Britanija sa Gordonom Braunom kao premijerom, bila jedna od prvih zemalja koja je priznala Kosovo.

Za razliku od opravdavanja napada na SR Jugoslaviju 1999, Starmer je bio jedan od prvih koji je 2003. tvrdio da Džordž V. Buš, tadašnji predsednik SAD, i Toni Bler, premijer Britanije, nemaju legalnu osnovu za napad na Irak.