Britanski poslanici za sankcije Mjanmaru

Desetine britanskih poslanika je potpisalo pismo u kojem se zahteva da šef britanske diplomatije Boris DŽonson i Evropska unija uvedu sankcije Mjanmaru zbog kampanje nasilja koja se sprovodi nad manjinskom muslimanskom zajednicom. U saopštenju koje je izdato kao odgovor na pismo vojska je odbacila svaku odgovornost za počinjene zločine i naglasila da poslanici „okreću glavu od prave situacije“.

Od avgusta prošle godine više od 700.000 Rohinđa je iz države Rahin prebeglo u susedni Bangladeš, podseća Gardijan. Tokom višemesečnog nasilja, hiljade ljudi je ubijeno, sela su potpuno spaljena, žene su žrtve seksualnog nasilja. Ujedinjene nacije su saopštile da akcije vojske imaju „obeležja genocida“, dok je Amnesti internešenel vojsku optužio za zločine protiv čovečnosti.

Negirajući sve optužbe, mjanmarska vojska je ponovila da su konflikt izazvali „nelegalni bangladeški imigranti“. Ona optužuje ekstremističku grupu Rohinđa muslimana, odnosno Vojsku spasa Rohinđa iz Arakana (Arsa) za „genocid i etničko čišćenje manjinske grupacije u regionu Butidong-Monto“. Prema „čvrstim dokazima“ koje je navodno sakupila, vojska tvrdi da je u napadima na policiju u avgustu 2017. učestvovalo između 10.000 i 20.000 Rohinđa, što se znatno razlikuje od procene vojske iz tog perioda, koja je tada tvrdila da je reč o hiljadu ekstremista iz redova Rohinđa. Vojska je takođe tvrdila da je sprovela sopstvenu istragu u vezi s nasiljem u državi Rahin, u okviru koje je zaključeno da „pripadnici snaga bezbednosti nisu počinili neovlašćena pogubljenja ili seksualno zlostavljanje i silovanje žena. Nije bilo nezakonitog stavljanja ljudi u pritvor, prebijanja, ubistava, kao ni podmetanja požara“.

Kada je reč o spaljenim selima Rohinđa, „bangladeški teroristi iz redova ekstremističke grupacije Arsa su prvo palili kuće i bežali u Bangladeš. Takođe su pretili, prisiljavali i ubeđivali ostale meštane sela da beže u Bangladeš, što su mnogi i učinili“, pokazali su rezultati istrage vojske. Saopštenje vojske se kosi s dokazima koje su sakupile organizacije kao što su Amnesti i Hjuman rajts voč, kao i sa medijskim izveštajima. Pomoćnik generalnog sekretara UN zadužen za pitanja ljudskih prava Endrju Gilmor, koji je bio u četvorodnevnoj poseti izbegličkim logorima u Koksiz Bazaru u Bangladešu, rekao je u ponedeljak da je etničko čišćenje u Mjanmaru nastavljeno.

„Ne viđate često bezobzirnu laž ovakvih razmera, ali ipak, oružane snage Tatmadav imaju dosta iskustva u tome da nemaju stida – pošto decenijama skrivaju svoje gnusne zločine u vezi s ljudskim pravima. Izjave poput ovih ukazuju zašto međunarodna zajednica mora da kao prioritet postavi pozivanje generala Mina Aunga Hlainga i druge mjanmarske vojne komandante pred međunarodni krivični sud da bi im se sudilo za zločine protiv čovečnosti koje su oni naredili da se počine“, rekao je Fil Robertson, zamenik direktora za Aziju u Hjuman rajts voču, preneo je Gardijan.