Britanski Spectator piše da Vučić korača stopama Putina: Zašto protesti u Srbiji neće dovesti do promene režima?

Portal podseća da su protesti u Beogradu izbili zbog navodnih nameštanja glasova posle republičkih i opštinskih izbora u Srbiji 17. decembra.

Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) odneli su ubedljivu pobedu sa 48 odsto glasova u odnosu na 24 odsto opozicionih. Ali rezultati su tesniji na beogradskim izborima, gde je SNS osvojio samo nekoliko procentnih poena više od opozicione koalicije Srbija protiv nasilja (SPN).

SPN je od tada odbio da prihvati rezultate izbora u Beogradu, gde optužuje SNS za naduvavanje biračkog spiska i dovođenje birača iz Republike Srpske u Bosni kako bi izbore preokrenulo u svoju korist.

Opozicija je organizovala dvonedeljne proteste, koji su kulminirali u subotu kada je oko 17.000 ljudi izašlo na ulice Beograda tražeći poništenje izbora.

Protest se poklopio sa delimičnim ponovnim izborom na 30 od 8.000 biračkih mesta – simboličan gest vlade da ublaži pritužbe o izbornoj prevari.

Kada je SNS osvojio još veću većinu, oduševljeni Vučić je rekao: „Današnji rezultati su otpor običnih ljudi rušenju države! Narod želi da zaštiti svoju zemlju.“

Ideja da je država ugrožena se uklapa u narativ koji propagiraju zvaničnici SNS da su protesti srpska verzija pobune na Majdanu u Ukrajini, koja je dovela do svrgavanja proruskog predsednika Viktora Janukoviču.

Prva reakcija SNS-a na proteste bila je izjava da „Majdana neće biti u Srbiji“.

Nakon što je protest ispred Skupštine grada u Beogradu 24. decembra prerastao u nasilje, predsednik Vučić je na televiziji Pink, provladinom kanalu, sugerisao da strane sile pokušavaju da orkestriraju revoluciju u boji u Srbiji.

Nekoliko dana kasnije, Vučić je gledaocima rekao zašto su takvi pokušaji osuđeni na propast: „Nije problem ako neka NVO iznese fluorescentne prsluke i rančeve, niti šatorska krila. Sve je napisano u priručnicima o obojenim revolucijama. Ali, da bi se izvršila revolucija, to nije dovoljno, nije tehnika ni matematika, politika je suština i život… Ne možete na silu osvojiti vlast sa tako malim procentom podrške“.

Pozivajući se na narativ „obojenih revolucija“, Vučić nastoji da delegitimizuje proteste i apeluje na široko rasprostranjeno antizapadno raspoloženje u Srbiji.

Govori da isti ljudi koji su bombardovali Srbiju 1999. i koji su Srbiji oduzeli Kosovo sada pokušavaju da destabilizuju zemlju.

Kao iu slučaju Kremlja, pozivanje na Majdan je stari trik koji koriste srpske vlasti. Zvaničnici su isto rekli i za velike proteste koji su izbili posle dve masovne pucnjave u maju 2023.

I oni su proglašeni pokušajem „revolucije u boji“, a Vučić je obećao da će sprečiti „Evromajdan“ u Beogradu.

U Srbiji preovladava prorusko raspoloženje. Srpski dnevni list Politika nedavno je zahvalio Rusiji što je razotkrila „planove Zapada za Majdan u Beogradu“.

Tvrdilo se da se „zapadnim centrima moći… ne sviđa međunarodna pozicija Srbije… a to je da nema priznanja takozvanog Kosova, nema promene politike prema prijateljskim zemljama, prema Rusiji, Kini, kolektivnom jugu“.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u intervjuu za Sputnjik i Rusiju 24 tvrdio da Srbija plaća cenu što ne radi po želji Zapada: „Pridružite se sankcijama Rusiji, dajte Kosovo, priznajte njegovu nezavisnost, a onda ćemo vas primiti u EU. A ako ne, pokušavaju da organizuju državni udar“.

Iako je opozicija možda apelovala na EU da ne prizna rezultate izbora, iako nema dokaza da je Zapad zainteresovan za promenu režima u Srbiji.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil pozvao je opoziciju „da poštuje volju naroda izraženu u glasačkoj kutiji“ i osudio nasilje koje se dogodilo 24. decembra.

Za razliku od Majdana, malo je verovatno da će ovi protesti dovesti do promene režima.

Većina ljudi u Srbiji i dalje podržava predsednika Vučića i SNS. Čak i ako postoji izborna prevara, teško je osporiti prednost vladajuće stranke.

Sada je na opoziciji da prevaziđe svoju čisto negativnu kritiku vladajuće elite. Mora da dobije širu podršku biračkog tela izvan svoje osnovne baze u Beogradu.

I treba da uradi težak posao na izgradnji alternative za Srbiju, ne tražeći od zapadnih političara da zauzmu stranu – uzaludan plan u zemlji koja je generalno sumnjičava prema Zapadu.