Britanski Telegraf: Upravo smo ušli u novi hladni rat, potez Kine sve promenio

Mnogi komentatori su propustili ovaj detalj – ali odluka kineskog predsednika Si Đinpinga da pošalje svog najviše rangiranog diplomatu u Rusiju u nedelji godišnjice varvarske invazije Vladimira Putina na Ukrajinu označila je dramatičnu geopolitičku prekretnicu. Ovo je povuklo liniju u pesku, prenosi Jutarnji list.

Zajednički cilj Rusije i Kine

Kada jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN ilegalno napadne drugu zemlju, druga stalna članica tada odbija da osudi tu istu invaziju, a ostale tri nemaju mehanizam da se izbore sa jasnim kršenjem međunarodnog prava (sankcije, ispostavlja se , nisu). – to znači da je čovečanstvo upravo ušlo u mračno i nepredvidivo poglavlje.

Ratoborno ponašanje Rusije nije izolovan slučaj. Putin i Si već godinama idu ka zajedničkom cilju slabljenja Zapada, a posebno Amerike. I jedni i drugi osećaju se ugroženim od međunarodnog poretka koji se zasniva na većim slobodama, demokratskoj odgovornosti i pravdi. I jedni i drugi slede plan proširenja svoje sfere uticaja vojnim sredstvima – ako tako bude nalagala situacija.

Posle godina i godina sve radikalnijeg testiranja zapadne tolerancije, kinesko-ruska osovina je prešla sa otvorenog testiranja krhkosti međunarodnih standarda na plan za njihovo potpuno uništenje. Prećutna podrška Kine ruskom vojnom avanturizmu – koji bi uskoro mogao uključiti direktno širenje oružja Rusiji – potvrđuje strateško partnerstvo koje se inkubira godinama. Direktor CIA-e Vilijam Džej Berns je izabrao da upotrebi reč „ubeđen” kada je opisao procene obaveštajnih službi da Kina razmatra naoružavanje Rusije.

Ova činjenica treba da uznemiri čitavu Ukrajinu i Zapad. Postavlja se pitanje – dokle će ovaj isti Zapad, koji je neizmerno više zavisan od Kine nego od Rusije, ići da odgovori Pekingu? Si je verovatno već odlučio da je vojna podrška Moskvi vredna rizika. Dva su razloga: na taj način može da nastavi da jača strah Zapada od Kine, ali i da poveća zavisnost Moskve od Pekinga.

Potpuna erozija bezbednosne arhitekture

Svetski lideri su se nekada nadali da će meteorski ekonomski uspon Pekinga navesti Kinu da prihvati međunarodne norme. Umesto toga, Si je nastojao da dominira Južnim kineskim morem i predstavio je autoritarizam kao alternativu zapadnoj demokratiji. Koristio je kolosalnu ekonomsku moć da kroz svoju politiku Pojasa i puta gurne desetine zemalja u dugoročne dugove, neutrališući i ućutkavajući sve potencijalne kritičare. Paralelno, Kina je dominirala na kritičnim globalnim tržištima kao što je iskopavanje retkih minerala koji se koriste u industriji baterija i druge tehnologije.

Sve u svemu, činjenica je očigledna: mi smo u novom hladnom ratu. Naš svet se deli na dve sfere uticaja sa desetinama zemalja koje su postepeno primorane da zauzmu stranu. Ili će biti prinuđeni na to.

Ono što ovo novo poglavlje čini još opasnijim jeste potpuna erozija bezbednosne arhitekture i komunikacija napred-nazad koji su sprečili da se rasplamsa prethodni Hladni rat. Putin je prošle nedelje najavio da će se Rusija povući iz sporazuma o nuklearnom naoružanju, što znači da posle pet decenija njihovog ograničavanja ulazimo u novu trku. Tokom naredne decenije, Kina će utrostručiti svoje zalihe nuklearnog oružja. Sve više obaveštajnih informacija koje stižu sa Zapada potvrđuju da je i Iran spreman da razvije nuklearno oružje, a svi smo upoznati sa situacijom u Severnoj Koreji. Uzimajući sve ove informacije u obzir, nuklearna pretnja je sada veća nego u bilo kom trenutku od kraja Drugog svetskog rata.

Proživljavamo veliku prekretnicu u globalnoj politici i ulazimo u period koji je nesumnjivo nestabilniji i opasniji od druge polovine 20. veka.