Britanski vojni analitičar objasnio šta se dešava na frontu: „Ukrajinci se drže principa ’dve jedinice ispred, jedna iza‘“

Međutim, situacija na ratištu nastavlja da se veoma brzo menja i nije sasvim jasno koja su područja Ukrajinci potpuno oslobodili, iz kojih su se Rusi povukli, a gde borbe još vode, prenosi Jutarnji.hr.

Istaknuti britanski analitičar specijalizovan za odbranu i bezbednost i bivši generalni direktor Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI) Majkl Klark objasnio je za Skaj njuz za tri i po minuta šta se zapravo dešava na severoistoku Ukrajine u poslednje vreme.

Ukrajinske snage napreduju oko 20 kilometara dnevno koristeći standardne vojne principe, rekao je Klark, napominjući da su, za poređenje, ruske snage bile „srećne krećući se jedan kilometar dnevno u poslednjih pet meseci“.

„Oni prate standardni vojni princip ‘dva gore, jedan iza’, što znači dve jedinice ispred i jedna jedinica iza.

Ukrajinci, kaže, nesumnjivo imaju još jednu diviziju koju bi mogli da uključe u ovu bitku, koju za sada drže po strani.

„Jedna divizija je u Hersonu, jedna je u Harkovu, a druga divizija čeka. Poenta je da Ukrajinci imaju izbor šta dalje“, kaže Klark.

Herson je strateški važniji region

Rusi, pak, kako kaže, trenutno nemaju mnogo izbora jer su im redovi maksimalno razvučeni i biće potrebno vreme da dovedu pojačanja.

U regionu Hersona, postoje nepotvrđeni izveštaji o lokalnim pregovorima o prekidu vatre ili o lokalnoj predaji, posebno na severu, pošto Rusima ponestaje municije i drugih ključnih resursa. Ovo je usledilo nakon serije napada na mostove preko kojih ruska logistika mora da pređe da bi održala linije snabdevanja.

Očigledno je da su Rusi pod pritiskom i njihove odbrambene linije mogu, a možda i ne, puknuti na isti način kao u Donbasu.

„Ali trupe koje Rusi imaju u Hersonu su generalno kvalitetnije trupe. Tako da ako se razbiju u tom području, to bi bilo veoma značajno. Strateški, Herson je važnije mesto. Herson je jedini veći grad koji Rusi imaju. zauzet.Preko njega kontroliše pristup Krimu i deo isporuka električne energije iz hidroelektrane koje se šalju na Krim“.

Ako Ukrajinci uspeju da povrate celu obalu Hersonske oblasti, ističe Klark, onda će ceo Krim biti u dometu njihove artiljerije i projektila. Mogli bi, kaže, da potpuno onemoguće Ruse da preduzmu vojnu akciju kada je Krim u pitanju ako se na to odluče.

Klark smatra da je najverovatniji ishod u ovom trenutku nestabilno primirje sledeće godine „koji bi sada bio pod povoljnijim uslovima nego što su Ukrajinci mogli da pretpostave do pre samo nedelju dana“.

„Mislim da bi Ukrajinci možda imali priliku, posle zime, da potisnu Ruse sa svih teritorija koje su okupirali od februara ove godine. I to bi bila velika pobeda“, zaključuje Klark.