Britanski Telegraf: Kako politika krajnje levice dovodi do ekonomske propasti Njujorka?

Trebalo bi da crpi kapital iz svakog ugla tržišta kapitala, i da dominira tehnološkom i medijskom industrijom. To bi trebalo da bude u potpunoj suprotnosti sa Londonom, koji tone pod teretom birokratije i visokih poreza.

Međutim, ništa od navedenog se ne dešava u Njujorku. Umesto toga, kao i njegov rođak na zapadnoj obali SAD, San Francisko, postao je žrtva politike. Njime upravljaju političari koji izgleda nameravaju da unište njegovu ekonomiju, proteraju preduzeća, preduzetnike i vrednu srednju klasu, kaže Metju Lin u kolumni za britanski Telegraf, prenosi Jutarnji list.

Postaje još jedno mesto na dugačkom popisu velikih trgovačkih središta zapadne ekonomije koja su u padu zahvaljujući poklonicima „woke“ pokreta u lokalnoj vlasti.

Nedavno je objavljeno da Njujork donosi zakon kojim se zabranjuje diskriminacija zbog telesne težine. Očekuje se da će zakon do kraja meseca potpisati demokratski gradonačelnik Eric Adams.

Kao i kod mnogih drugih zakona o zapošljavanju, verovatno je uveden sa dobrim namerama. Procenjuje se da je 40 odsto odraslih Amerikanaca gojazno i zaista niko ne misli da bi prema njima ljudi trebalo da imaju predrasude.

Ali gojaznost je dodata na listu od više od 20 „zaštićenih karakteristika“ u njujorškom zakonu o ljudskim pravima, koja uključuje godine, bračni status, vojni status i prirodno poreklo.

Koliko god ovaj potez zvučao dobronamerno, on stvara dodatnu zabunu kod poslodavaca. Za poslodavce zapošljavanje znači hodanje kroz minsko polje zakona i stalnu nelagodu da svaki pogrešan korak može dovesti do tužbe.

Lider republikanske manjine u gradskom veću Džozef Boreli rekao je za Njujork tajms da propis predstavlja dozvolu da se „tuži sve i svako” i čini se da je u pravu, piše kolumnista Telegrafa. Advokati će se obogatiti, ali će svi ostali siromašiti.

Ovo je samo jedan od brojnih problema koji opterećuju privredu Njujorka. Poslednjih 20 godina, njegova lokalna vlast je predstavljala možda najvatrenije moraliste na svetu, gde postoje pravila o svemu, od veličine pića do sadržaja šećera u hrani.

Kompanije su mikroregulisane do zbunjujućih nivoa. Samo da biste postali kozmetičar morate završiti 1000 časova nastave i položiti pismeni i praktični ispit. Bravari moraju imati sertifikat o obuci.

Istovremeno, vlasnik preduzeća može biti kažnjen ako je ostavio otvorena vrata ili prozor dok je klima uređaj uključen, ili ako trotoar ispred radnog prostora nije dovoljno čist. U pozadini svega je porast kriminala u Velikoj jabuci. U 2022. godini došlo je do porasta teških krivičnih dela za 22 odsto. Ne radi se o ubistvima, već uglavnom o provalama, krađama i napadima, zločinima koji obično direktno utiču na poslovanje kompanije.

To možda i ne čudi u gradu čije su vlasti, kako je nedavno upozorio Institut Menhetn, odavno počele da „policiji oduzimaju budžet”.

Procenat gradskog budžeta koji odlazi na policiju bio je prošle godine 4,9 odsto, u poređenju sa 5,2 odsto pre 20 godina. U praksi to znači značajno smanjenje broja policajaca.

Sve ovo počinje da snažno utiče na društvo i privredu. Nedavna analiza ekonomista Arta Lafera i Stivena Mura otkrila je da je šest od sedam demokratskih država sa najvećim porezom izgubilo svojih pet miliona najbogatijih stanovnika, ili skoro 250 milijardi dolara oporezivog prihoda, u državama koje drže republikanci.

Sa skoro 80 ​​milijardi dolara izgubljenog prihoda, Njujork je na vrhu liste.

Nije teško shvatiti zašto. Njujork ima najveću poresku stopu od bilo koje države.

Kao što bi škotski nacionalisti uskoro mogli otkriti, kada vlade pokušaju da uvedu znatno veće poreze unutar regiona iste zemlje, ljudi počinju da se udaljavaju, i to sve brže svake godine, upozorava kolumnista Metju Lin.

Njujork je na istom katastrofalnom putu kao i San Francisko.

„Zlatni grad“ više ne sija: naglo rastući porezi i rastuća stopa kriminala počeli su da masovno teraju preduzeća, a kompanije poput Nordstroma zatvaraju svoje prodavnice.

U međuvremenu, tokom proteklih pet godina, rast Njujorka u celoj državi iznosio je tričavih 0,3 odsto, što ga svrstava na 37. mesto od 52 države.

Volstrit nastavlja da ima dobre rezultate, ali je prošle godine ispao iz prvih 10 na globalnom nivou u rangu kojim dominiraju Šangaj, Hong Kong i Seul.

To je i dalje globalni finansijski centar, ali i Silicijumska dolina je i dalje globalni tehnološki centar, tako da to nije sprečilo San Francisko da propadne.

Mnogi komercijalni centri Zapada postaju žrtve iste bolesti. Mlada, socijalno-liberalna populacija nastavlja da glasa za ekstremnu levicu, koja svake godine nameće sve veće poreze i sve više opterećuje kompanije i preduzetnike.

Šta je rezultat toga? Oni se stalno uništavaju, oslobađajući prostor za druge gradove poput Dubaija, Singapura, Seula i možda Šangaja za naseljavanje.

Desilo se San Francisku, dešava se Njujorku, i ako birači ne odgovore izazovu, moglo bi se dogoditi i Londonu vrlo brzo, zaključuje Metju Lin.