Broj ateista u Turskoj utrostručen za 10 godina

„U Turskoj postoji verska prisila“, tvrdi Ahmet Baljemez.

„To ljudima sve više smeta. Pitaju se da li je to pravi islam. Sudeći po politici koju sprovode vlastodržci, može se reći da oni imitiraju početnu epohu islama. Ono što mi trenutno doživljavamo jeste dakle islam u njegovom izvornom obliku.“

Ahmet Baljemez (36) već više od deset godina sebe smatra ateistom.

„Dolazim iz prilično religiozne porodice. Post i molitva za mene su bili normalna stvar“, priča taj 36-godišnji informatičar.

Islam igra i kulturološku ulogu

Baljemezov slučaj nije usamljen. Prema najnovijim anketama koje je sproveo renomirani institut za ispitivanje javnog mnjenja „Konda“, u Turskoj je sve više ljudi koji se izjašnjavaju kao ateisti. U poslednjih deset godina njihov broj se utrostručio. Istovremeno, procenat onih koji sebe doživljavaju kao muslimane smanjen je sa 55 na 51 procenat.

Konzervativni krugovi međutim uvek naglašavaju da je među turskim stanovništvom 99 odsto muslimana. I Ministarstvo za religiozna pitanja (DIYANET), koje je 2014. godine formirao predsednik Erdogan, tvrdi da se 99,2 procenta stanovništva u Turskoj izjašnjava kao muslimani. Zbog toga su diskusije koje su pokrenute nakon objavljivanja rezultata najnovije ankete tako žestoke.

To jedno s drugim ne mora da bude u suprotnosti, kaže profesor religije Džemil Kilič. On takođe smatra da 99 odsto građana Turske jesu muslimani, ali da za mnoge islam pre svega ima kulturološki i sociološki značaj. Drugim rečima, oni su muslimani u kulturološkom, a ne u verskom smislu.

Kilič ne ukazuje samo na razliku između muslimana i ateista, već i u okviru samih vernika. Kao religiozne on označava pre svega one ljude koji se redovno mole, hodočaste i nose maramu. Ali islam je, kaže, više od rituala.

„To da li je neki čovek religiozan ili nije, trebalo bi da se posmatra na osnovu toga da li on odnosno ona zastupaju određene etičke i ljudske vrednosti. Ako posmatramo samo one koji praktikuju veru, onda mislim da u Turskoj nema više od 60 odsto muslimana.“

Molitva kao akt pokornosti prema moći

U vezi s aktuelnim ispitivanjima javnog mnjenja, Kilič kaže: „Većina muslimana u Turskoj islam vidi onako kako ga je videla dinastija Omejadi u sedmom veku. Molitva – tako piše u Kuranu – jeste pobuna protiv nepravde. Omejadi su međutim na molitvu gledali kao na akt pokornosti prema sultanu, državi i moći.“

„Molitva bi u suštini trebalo da bude upućena Bogu“, kaže Kilič. „U Turskoj to nije slučaj. Redovna molitva postala je izraz pokornosti prema političkoj moći. I u džamijama se sve češće mogu čuti propovednici koji podržavaju politiku vlastodržaca.“ Istovremeno se, dodaje Kilič, „neki ateisti više pridržavaju etike i savesti nego brojni muslimani“.

Tokom poslednjih 16 godina pod Redžepom Tajipom Erdoganom, Turskom upravljaju vlastodršci koji svoju politiku zasnivaju na religiji. Da li zbog toga i stanovništvo postaje religioznije? Naprotiv, veruje Kilič: „Ljudi se bune protiv preovlađujućeg shvatanja religije, protiv Ministarstva za religijska pitanja, protiv vlastodržaca. Oni odbijaju takvu vrstu religije i zvanične pobožnosti.“ Time se, smatra Kilič, može objasniti i to što se sve više njih izjašnjava kao ateisti.

„Religija diskredituje samu sebe“

To tako vidi i Selin Ezkohen. Ona je predsednica turskog Udruženja ateista. Erdoganova želja da privuče religioznu generaciju, ljude je stavila pod pritisak, smatra Ezkohen. „Međutim, verske organizacije u poslednje vreme diskredituju same sebe. Oduvek smo govorili da državom ne bi trebalo da upravljaju verske organizacije. Zbog toga ljudi preispituju sopstvenu religiju i postaju humanistički ateisti.“

Ezkohen podseća na pokušaj puča u julu 2016. godine koji je, barem po tumačenju turske vlade, bio puč pristalica propovednika Fetulaha Gulena protiv njegovog bivšeg saveznika Erdogana. Religiozni ljudi okrenuli su se jedni protiv drugih, a posledica je bio talas represije.

„Ljudi to prepoznaju i distanciraju se. Ako onda razumno promislite, postajete ateisti“, veruje Selin Ezkohen.

„Danas su ljudi i hrabriji, i izjavljuju da su ateisti“, zadovoljna je Ezkohen. Međutim, ateisti su u Turskoj su izloženi pritisku društva – i to zbog politike: „Taj pritisak u lokalnim četvrtima i u džamijama. To da u 2019. još uvek imamo veronauku u školama kao obavezan predmet, jasan je znak da je to tako.“