Broj operativnog nuklearnog oružja u arsenalima velikih vojnih sila ponovno u porastu

U vreme pogoršanja međunarodnih odnosa i eskalacije pretnji nuklearnim oružjem, procenjuje se da u svetu postoji oko 12.512 bojevih glava, od kojih je 9.576 spremno za upotrebu, što je 86 više nego godinu dana ranije, piše Gardijan, prenose Index.

Ovaj uspon označava kraj perioda postepenog pada koji je usledilo po završetku hladnog rata. Međunarodni institut za istraživanje mira u Stokholmu (Sipri) sugeriše da novih 60 bojevih glava poseduje Kina, a ostale se pripisuju Rusiji (12), Pakistanu (pet), Severnoj Koreji (pet) i Indiji (četiri).

Povećanje broja bojevih glava spremnih za upotrebu dešava se uprkos izjavi pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN – SAD, Rusije, Kine, Velike Britanije i Francuske – iz 2021. da se „nuklearni rat ne može dobiti i nikada se ne sme voditi“.

Rusija i SAD zajedno poseduju gotovo 90 odsto ukupnog nuklearnog oružja u svetu. Uz upotrebljivo nuklearno oružje, svaka od dve sile poseduje više od 1.000 bojevih glava koje su prethodno povukle iz aktivne službe. Od ukupno 12.512 bojevih glava u svetu, uključujući i one koje su povučene i čekaju rastavljanje, Sipri procenjuje da su 3.844 raspoređene na projektilima i avionima.

Oko 2.000 bojevih glava – od kojih gotovo sve pripadaju Rusiji ili SAD- drži se u stanju visoke operativne pripravnosti, što znači da su postavljene na projektile ili se drže u vazduhoplovnim bazama u kojima su smešteni nuklearni bombarderi.

Međutim, Sipri napominje da je celovitu sliku teško proceniti, jer su brojne zemlje, uključujući Rusiju, SAD i Veliku Britaniju, smanjile nivoe transparentnosti otkako je Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

Veruje se da je Kina, treća najveća svetska nuklearna sila, povećala broj bojevih glava sa 350 u januaru prošle, na 410 u januaru ove godine. Očekuje se da će kineski arsenal nastaviti da raste, ali Sipri predviđa da neće nadmašiti arsenale SAD i Rusije.

U izvještaju se dodaje da Kina nikada nije objavila veličinu svog nuklearnog arsenala i da se mnoge procene oslanjaju na podatke američkog Ministarstva odbrane. Komercijalni satelitski snimci otkrili su 2021. da je Kina počela sa izgradnjom više stotina novih raketnih silosa na severu zemlje.

Francuska (290) i Velika Britanija sledeće su najveće svetske nuklearne sile, a očekuje se da će britanski operativni arsenal dodatno rasti nakon najave pre dve godine o podizanju granice sa 225 na 260 bojevih glava.

Od 225 britanskih bojevih glava, 120 ih je navodno operativno i dostupno za lansiranje pomoću balističkih projektila na podmornicama, a oko 40 ih se nalazi na podmornici na nuklearni pogon koja je neprestano u patroli.

Britanska vlada je, međutim, navela da zbog povećanih globalnih napetosti više neće javno objavljivati brojnost svog nuklearnog oružja, raspoređenih bojevih glava ili postavljenih projektila.

Nova britanska politika samo je jedna naznaka prekida saradnje oko budućnosti nuklearnog oružja. SAD su suspendovale bilateralni dijalog o strateškoj stabilnosti sa Rusijom nakon invazije na Ukrajinu, a Kremlj je objavio da suspenduje učestvovanje u poslednjem preostalom sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja.

Izveštaj je pokazao da nuklearni arsenal šire i Indija i Pakistan. Severna Koreja se, takođe, fokusirala na pitanje nuklearnog naoružanja, a veruje se da i Izrael, koji javno ne priznaje da poseduje nuklearno oružje, modernizuje svoj nuklearni arsenal.

„Klizimo u jedno od najopasnijih razdoblja u ljudskoj istoriji. Imperativ je da svetske vlade pronađu načine za saradnju kako bi smirile geopolitičke napetosti, usporile trke u naoružanju i nosile se sa pogoršanim posledicama propadanja životne sredine i rastuće gladi u svetu“, rekao je Gardijanu direktor Siprija Dan Smit.