Broj tigrova u Indiji stalno raste, sada ih je više od 3.000

U slavljeničkoj atmosferi za zvaničnike okupljene nedaleko od nekoliko najvećih rezervata za tigrove u južnom gradu Misuru, Modi je rekao da je „u Indiji zaštita prirode deo kulture“ i da „zato imamo mnoga jedinstvena dostignuća u očuvanju divljih životinja“.

Modi je pokretač „Međunarodne alijanse za velike mačke“ koja štiti sedam vrsta: tigra, lava, leoparda, snežnog leoparda, pume, jaguara i geparda.

Uporedo su se u nedelju demonstranti okupili da bi ukazali da su u poslednjih pola veka raseljavani radi sprovođenja projekata za očuvanje divljih životinja.

Projekat „Tigar“ je počeo 1973. pošto je popis otkrio da indijski tigrovi brzo izumiru zbog gubitka staništa, neregulisanog sportskog lova, povećanog krivolova i ubijanja ljudi iz osvete. Veruje se da je tigrova u to vreme bilo oko 1.800, ali stručnjaci široko smatraju da je i to precenjeno zbog nepreciznih metoda brojanja. Pokušalo se da se zakonima uspori to opadanje, a model očuvanja je usredsređen na stvaranje zaštićenih rezervata, bez ljudi.

Nekoliko starosedelačkih grupa kaže da su strategije očuvanja, pod dubokim uticajem američke zaštite životne sredine, značile iskorenjivanje brojnih naselja u šumama gde su ljudi živeli milenijumima.

Članovi nekoliko domorodačkih ili Adivasi grupa – kako se nazivaju domorodački narodi, osnovali su „Komitet za uspostavljanje prava na šumu Nagarahole Adivasi“ da bi se borili protiv svog iseljavanja sa zemlje predaka i tražili glas u odlučivanju o upravljanju šumama.

J.A. Šivu (27), iz plemena Jenu Kurubi rekao je da su „izgubili sva prava i da posećuju svoje zemljište, hramove ili čak sakupljaju med u šumama“ i pitao: „Kako da nastavimo ovako da živimo?“.

Naziv tog plemena – Jenu, znači „med“ na tom jeziku, i to je primarni izvor sredstava za život plemena, a sakupljaju ga iz košnica u šumama i prodaju.

Manje od 40.000 ljudi Jenu Kuruba jedna je od 75 plemenskih grupa koje indijska vlada klasifikuje kao „posebno ranjive“. Adivasi zajednice poput Jenu Kurubasa su među najsiromašnijim u Indiji.

Neki stručnjaci kažu da su politike očuvanja koje su pokušavale da zaštite netaknutu divljinu bile pod uticajem predrasuda prema lokalnim zajednicama.

Ministarstvo za plemenska pitanja Vlade Indije je više puta govorilo da radi na pravima Adivasija, ali samo oko jedan odsto od više od 100 miliona Adivasija u Indiji dobilo je bilo kakva prava na šumsko zemljište, uprkos zakonu o pravima na šume iz 2006. godine, koji je imao za cilj da „poništi istorijsku nepravdu“ prema zajednicama ljudi koje žive u šumama.

U međuvremenu, broj tigrova u Indiji raste: sadašnjih 3.167 tigrova u toj zemlji čini više od 75 dsti uupnog broja tih životinja u svetu.

Tigrovi su nestali na Baliju i Javi, a kineski tigrovi su verovatno izumrli. Tigar sa ostrva Sunda, druga podvrsta, nalazi se samo na Sumatri. Indijski projekat da ih zaštiti mnogi su hvalili kao uspeh.

Projekat „Tigar“ teško da ima paralelu u svetu pošto plan tog obima nije bio uspešan nigde, rekao je S.P. Jadav, visoki zvaničnik indijske vlade zadužen za taj projekat.

Ali, kritičari kažu da je previsoka socijalna cena takvog očuvanja šuma za divlje životinje, uz sprečavanje lokalne zajednice i da uđe u šume.

Šaračandra Lele, iz „Ašoka fonda za istraživanje ekologije i životne sredine“ u Bengaloru, rekao je da je taj model očuvanja zastareo.

„Već postoji nekoliko primera šuma koje aktivno koriste lokalne zajednice i broj tigrova se zapravo povećao čak i kada su ljudi tamo i koriste šume“, rekao je on.

Vidija Atreja, direktorka Društva za zaštitu divljih životinja u Indiji, koja dve decenije proučava odnos velikih mačaka i ljudi, slaže se s tim.

„Tradicionalno uvek stavljamo divlje životinje iznad ljudi“, rekla je Atreja, dodavši da je saradnja sa zajednicama put napred i za zaštitu divljih životinja u Indiji.

Šivu, iz plemena Dženu Kuruba, takođe želi da se vrati zajedničkom životu starosedelaca i tigrova: „Mi ih smatramo bogovima, a sebe čuvarima šuma“, rekao je on.