Broj zahteva za azil u EU približava se broju sa vrhunca migratske krize

U danas objavljenom izveštaju piše da je prošle godine zahteva za davanje azila bilo 18 odsto više nego 2022. Zahtev je podnelo 1.142.618 ljudi. Na vrhuncu migrantske krize 2015. taj je broj bio 1.315.466.

Stopa odobrenih zahteva za izbeglički status ili supsidijarnu zaštitu bila je oko 43 odsto i ona je godinamaa gotovo ista, pri čemu su isti i izgledi državljana različitih zemalja da bobiju borava. Tako je stopa za Bangladešane već godinama oko 5 odsto, Pakistance 11 odsto, dok stanovnici Eritreje u 83 odsto slučajeva dobijaju zaštitu.

Krajem 2023. u proceduri je bilo još 883.000 zahteva, što je najviše od vrhunca migrantske krize 2015 i 2016.

Ukazuje se, međutim da sve to ne prikazuje u potpunosti izazove sa kojima se EU suočava, pošto je u njoj neki oblik privremene zaštite dobilo oko 4,4 miliona izbeglih Ukrajinaca, koji ne moraju da traže azil da bi dobili pravo boravka.

Među tražiocima azila i dalje su sa 181.000 zahteva najbrojniji državljani Sirije, pri čemu je njihov broj u odnosu na 2022. porastao za 38 odsto. Slede Avganistanci koji si podneli 114.000 zahteva, ali je to bilo 11 odsto manje nego 2022.

Procentualno je najviše porastao broj tražilaca azila iz Turske, za čak 82 odsto na 101.000.

U izveštaju se navodi i podatak evropske granične i obalne službe Fronteks, da je 2023. godine zabeležen najveći broj ilegalnih prelazaka spoljnih granica EU od 2016.

Najpoželjnija destinacija za potencijalne azilante i prošle godine je bila Nemačka u kojoj je sa 29 odsto podneta gotovo trećina svih zahteva primljenih u zemljama EU, odnosno 334.000.

U Nemačkoj je podneto više zahteva nego u Francuskoj (167.000) i Španiji (162.000) zajedno, koje su na drugom i trećem mestu po broju zahteva.

Mađarska, iako zemlja sa 9,5 miliona stanovnika, ubedljivo je na začelju i prošle je godine primila samo 30 zahteva. Maleni Kipar je sa svojih oko 921.000 stanovnika primio 12.000 zahteva za dodelu azila.

Gotovo petinu zahteva za azil u zemljama EU podneli su državljani zemalja koji su u EU doputovali legalno, kao regularni putnici, zahvaljujući tome što uživaju povlastive bezviznog režima.

Takva povlastica je na primer posle Bregzita dodeljena i državljanima Velike Britanije, a među tražiocima azila koji su imali tu vrstu beneficije najviše je bilo Venecuelanaca, Kolumbijaca i nešto manje Peruanaca. Velika većina njih azil je zatražila u Španiji.

Kada je reč o Ukrajincima koji su dobili privremeno utočište i zaštitu u EU, u odnosu na broj stanovnika najviše ih je primila Češka, a slede Bugarska, Estonija, Litvanija i Poljska.

Po ukupnom broju, najviše ih je međutim bilo u Nemačkoj (1,2 miliona) i Polkjskoj (1 miliona).

EUAA se izveštaju ograđuje da je precizne podatke o poreklu tražilaca azila nekada teško ustanoviti, jer neki imaju državljanstvo koje se različitio tretira u članicama EU, kao što je na primer slučaj sa raseljenim osobama iz Palestine, koju ne priznaju sve zemlje Unije.