Brže do nemačkog državljanstva – gde su začkoljice?

Inas Šarif je sa sinom došla u Nemačku pre šest godina – u okviru tzv. „spajanja porodice“. Danas ta Sirijka živi odvojeno od muža. Samohrana je majka. Žarko bi želela da dobije nemačko državljanstvo. Za nju i njenog sina to bi, kaže, značilo sigurnost. „Želimo da ostanemo ovde i da se ne plašimo da ćemo u jednom trenutku biti vraćeni.“

Planirana reforma Zakona o državljanstvu, koju je vladajuća nemačka koalicija već dogovorila u koalicionom sporazumu, trebalo bi da Šarif omogući bržu naturalizaciju. Ali, bi u jednom segmentu moglo i da za nju postane problem.

Nemačka vlada danas (23. avgust) je usvojila predlog zakona, u koji je javni servis ARD u Berlinu imao uvid. Prema tom nacrtu, ubuduće bi naturalizacija generalno trebalo da bude moguća nakon pet godina – umesto dosadašnjih osam. Sa „posebnim integracionim dostignućima“ i dobrim poznavanjem jezika, čak i posle tri godine.

Sigurnost egzistencije

Međutim, postoji začkoljica: preduslov da sami obezbeđujete sredstva za život bio je i trebalo bi da ostane glavni preduslov za sticanje nemačkog državljanstva. Po pravilu, svako ko prima novac od države, ne bi trebalo da dobije državljanstvo. U tom smislu Zakon o državljanstvu mogao bi da postane strožiji nego ranije.

To bi mogao da bude problem za Šarif. Ona trenutno, u okviru prekvalifikacija, pohađa školu za socijalno-pedagošku asistentkinju i zavisi od pomoći države. To bi moglo da ostane tako i u budućnosti, zato što je njen sin autističan i potrebno mu je mnogo nege. Posao s punim radnim vremenom za nju trenutno nije moguć.

Do sada je postojao izuzetak za sve one kod kojih su okolnosti takve da „nisu sami odgovorni“ za to što koriste državnu pomoć. To podrazumeva, na primer, da neko ne može da nađe posao zbog invaliditeta. U prošlosti su, međutim, vlasti i sudovi tumačili tu uredbu s različitim stepenom ozbiljnosti.

Specifični izuzeci

Sada se taj paragraf u potpunosti briše i umesto toga se navode konkretni izuzeci: na primer za takozvane gastarbajtere koji su došli da rade u Saveznoj Republici Nemačkoj od 1950-ih do 1970-ih, i za takozvane radnike po ugovoru koji su došli u DDR do 1990. Takođe bi trebalo da postoji izuzetak za ljude koji ne zarađuju za život sami, već rade puno radno vreme i radili su to najmanje 20 meseci u poslednja 24 meseca – i za roditelje koji žive sa svojim detetom i još jednim roditeljem koji radi puno radno vreme.

Takva formulacija nije bila predviđena u prvom nacrtu zakona Ministarstva unutrašnjih poslova Nemačke. Dodata je tek u drugoj verziji, koju je ministarka Nensi Fezer (SPD) predstavila u maju zajedno sa svojim kolegom, saveznim ministrom pravde Markom Bušmanom (FDP). Pod tim se podrazumeva da svako ko dobije nemačko državljanstvo, mora bude „ekonomski integrisan“.

Planiranom listom izuzetaka nisu obuhvaćeni, na primer, samohrani roditelji koji ne mogu da rade ili mogu da rade samo pola radnog vremena da bi čuvali svoju decu, članovi porodice kojima je potrebna njega, osobe sa invaliditetom i, na kraju, ali ne i najmanje važno, pripravnici i studenti.

Mnogi to oštro kritikuju, recimo organizacije „Dijakoni“ ili „Za azil“. Nacrt zakona, koji bi sada trebalo da usvoji vlada, izričito imenuje problem u obrazloženju i ističe da se te osobe mogu naturalizovati kroz propis o teškoćama „ako su učinile sve što je objektivno moguće i subjektivno razumno da trajno obezbede egzistenciju“.

To je takozvana procenjena naturalizacija u skladu sa članom 8 Zakona o državljanstvu. Prema toj odredbi, ne postoji pravo na državljanstvo, već se radi o tome kako to nadležne službe procene. U praksi, na primer, profesionalni sportisti koji bi trebalo da budu uključeni u reprezentaciju, od toga trenutno imaju koristi.

Više državljanstava, manje jezičkih sertifikata

Trebalo bi da postoji još jedna promena u jednoj veoma fundamentalnoj tački: zahtev da se morate odreći prethodnog državljanstva trebalo bi da bude uklonjen. U praksi je već danas slučaj da je dvojno ili višestruko državljanstvo pravilo, a ne izuzetak za naturalizovane osobe. Stopa se godinama povećava, a 2022. je iznosila 74 odsto. To je zbog brojnih izuzetaka, na primer za sve državljane EU i Švajcarske – ili ako odricanje od prethodnog državljanstva nije moguće ili je moguće samo pod posebno teškim uslovima. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, prošle godine je 99,9 odsto Sirijaca zadržalo sirijsko državljanstvo.

Takođe bi trebalo da postoje pojednostavljenja u dokazivanju poznavanja jezika. Za pripadnike gastarbajterske generacije trebalo bi da bude dovoljno da mogu bez problema da komuniciraju u svakodnevnom životu.

Savezna vlada reformom želi da strancima koji stalno žive u Nemačkoj napravi „značajno atraktivniju ponudu“ za sticanje nemačkog državljanstva nego do sada. Ona se nada da će to dati podsticaj za „brzu integraciju“. Državljanstvo dolazi sa pravima i obavezama. Konkretno, puno političko učešće kao što je učešće na saveznim izborima moguće je samo uz nemački pasoš.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, stopa naturalizacije prošle godine iznosila je 3,1 odsto stranog stanovništva koje je u Nemačkoj živelo najmanje deset godina – nešto više nego prethodnih godina. Posebno je veliki broj Sirijaca koji su došli od 2015. naturalizovan.

I Inas Šarif bi volela da uskoro bude jedna od njih: „Da budem iskrena, mislim da je pet godina dovoljno. Ako damo sve od sebe, ako se integrišemo i ako naučimo njemački jezik…“

Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova želi da do 2028. proveri da li su promene dovele do veće stope naturalizacije. Nakon što je vlada usvojila zakon, o njemu mora da raspravlja i da ga odobri Bundestag.