Budite penzioner u Grčkoj

Grčka se, međutim, odlučila na drugačiji pristup, nudi izdašne poreske olakšice da bi privukla penzionere iz evropskih zemalja, piše Gardijan.

„Logika je vrlo jednostavna: želimo da se penzioneri presele ovde“, kaže Atina Kaliva, šefica odseka za poresku politiku grčkog ministarstva finansija, koja je pomogla pri izradi plana.

„Imamo prelepu zemlju, veoma dobru klimu, pa zašto da ne?“, dodaje ona.

Inicijativa navedena u Nacrtu zakona koji će ove nedelje biti predstavljen u parlamentu predlaže jedinstvenu stopu poreza na dohodak od sedam odsto za strane penzionere ako postanu poreski obveznici Grčke.

Inicijativa bi bila primenljiva za narednih deset godina.

Kako kaže Kaliva, cilj je proširenje poreske osnovice države i uzdaju se u to da će i penzioneri imati koristi od ove atraktivne ponude i provesti većinu svog vremena u Grčkoj.

„To bi značilo malo ulaganja – iznajmljivanje ili kupovina kuće“.

Grčka vlada nije prva među onima u EU koja je smislila takav plan. U jeku finansijske krize, Lisabon je takođe pokrenuo inicijativu za privlačenje stranih penzionera u Portugal, nudeći deceniju isplata penzija bez poreza.

Ta mera je naterala bogate sa severa kontinenta da započnu topliji san o Algarveu i jeftinom penzionisanju u toplijim klimama, i mnogi su se tu počeli naseljavati.

To je, međutim, naišlo na negodovanja ostalih država EU, koje su se žalile da Portugal vodi diskriminatorski poreski režim.

Pošto su i građani Portugala bili besni, Lisabon je najavio da će ove godine uvesti porez od 10 odsto na prihod od penzija iz inostranstva za „neuobičajene stanovnike“.

Grčka kaže da nema za cilj ikoga da potcenjuje već da pokušava da nadmaši konkurente primenjujući paušalni iznos ne samo za penzije, već i za druge izvore prihoda.

„Paušalna stopa od sedam odsto primjenjivaće se na bilo koji prihod koji osoba može imati, bilo da je to zakup ili dividenda, kao i penzije“, kaže Alek Patelis, glavni ekonomski savetnik premijera Kirjakosa Micotakisa.

„Kao reformistička vlada moramo u osnovi pokušati da označimo sve okvire kako bismo ojačali ekonomiju i promenili modele rasta u Grčkoj“.

Nakon uspešnog rukovanja pandemijom virusa korona – stopa zaraze i broj smrtnih slučajeva u Grčkoj ostaje među najnižim u Evropi – Atina želi da promeni percepciju ukupne kompetencije zemlje.

„Želimo da radimo na brendu imena Grčka i iskoristimo ono što je postignuto“, dodaje Patelis.

Kako kaže, „jednom kada pandemija nestane, verujemo da će se kapital i radna snaga preseliti na mesta koja su postigla relativno bolje rezultate“.

Plan je, takođe, osmišljen kako bi se obratili i grčkoj dijaspori, zajednici od pet miliona ljudi, koji imaju jake veze sa postojbinom.

Osim dokazivanja penzijskog statusa, kandidat mora poticati iz države koja uživa ugovor o dvostrukom oporezivanju s Atinom i pristati da živi u Grčkoj više od šest meseci svake godine.

Zvaničnici odbijaju navode da će ovaj plan naljutiti Grke. Država je ionako jedna od onih sa najvišom stopom oporezivanja i štednje u svetu, što je cena ogromnih rešenja finansiranih od EU i MMF-a da bi održala ekonomiju.

„Penzioneri po definiciji ne rade“, kaže Patelis.

„Dakle, nema konkurencije domaćoj radnoj snazi. Naprotiv, oni će ovde trošiti novac. Britanci odlaze u Španiju, Amerikanci se sele na Floridu, pa zašto ne u Grčku?“

Ukoliko ova šema naiđe na povoljan prijem u inostranstvu, označiće presudan prekid prakse iz nedavne prošlosti: procenjuje se da je čak 500.000 Grka napustilo zemlju u potrazi za boljom zaradom tokom svoje dugotrajne dužničke krize.

Oni koji se bave demografijom i starenjem populacije ne protive se ideji.

„Dobra je ideja ako penzioneri imaju jednostavan pristup pristojnom zdravstvenom sistemu i dobre veze sa aerodromima, kako bi mogli otići i posetiti svoje unuke“, kaže Platon Tinios, profesor ekonomije na Pirejskom univerzitetu i ekspert za grčku penzionu reformu.