Foto: N1Stanje na Balkanu je prilično sumorno: nerešeni sukob u Bosni i Hercegovini, izazvan velikosrpskim projektom koji promoviše predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ima svoje represkusije i u Crnoj Gori. Taj projekat Vučić realizuje pomoću crkve, zatim postojeće koalicione vlade, preko nacionalističkih partija i drugih ekstremno srpskih institucija, kaže Januš Bugajski, viši saradnik Fondacije Džejmstaun iz Vašingtona i stručnjak za Balkan, u razgovoru za gradski.me.
Kako je naveo ova politika onemogućava trajno rešavanje kosovsko-srpskog sukoba, koji Beograd, uz učešće Rusije, očito ne želi da reši.
“Bojim se da bi Balkan mogao postati nova žrtva ruskog imperijalizma. Drugim rečima, Putin bi mogao da pokuša da pažnju SAD-a i saveznika od potencijalnog rata u Ukrajini odvrati tako što bi proizveo novi sukob, čak i novi rat na Zapadnom Balkanu. Mislim da je sada glavna meta očigledno Bosna i Hercegovina”,prenosi gradski.me.
Bugajski ukazuje da specijalni izaslanik Stejt Deparmenta za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar pravi ogromnu grešku promovišući inicijativu Otvoreni Balkan, koja je, kako ističe , nepotrebna, jer ne rešava ni unutrašnje, ni međudržavne sukobe.
“Sve što podržavaju Beograd i Moskva nije dobra ideja. Inicijativa takozvanog Otvorenog Balkana ima za cilj da podigne ugled i ekonomski uticaj Srbije u region”.
Otvoreni Balkan je, smatra Bugajski, vrsta neojugoslovenskog projekta iniciran od strane Vučića. Šokantno je, navodi, da se sa idejom složila Albanija čiji motivi, kaže, mogu biti ekonomska, diplomatska i, u krajnjoj liniji, teritorijalna korist.
Napetost u Ukrajini, ocenjuje Bugajski, može imati ozbiljne posledice po situaciju na Balkanu, pogotovo u Bosni i Hercegovini. Kako navodi, nestabilnost na Balkanu mogla bi se iskoristiti za skretanje pažnje sa ruske agresije na Ukrajinu.
Situacija u Ukrajini se zaoštrava, a pregovori između SAD-a i Rusije ne napreduju. Većina svetskih medija, kao i američki i zvaničnici NATO-a danima upozoravaju da se Rusija sprema na invaziju, što zvanična Moskva demantuje.
“Predsednik Rusije Vladimir Putin pojačava agresiju koja je počela zauzimanjem Krima i delova Donjecka 2014. Iako Rusija već dugi niz godina pokušava da potkopa ukrajinski suverenitet, Ukrajinci su odlučni da održe svoju nezavisnost, a većina stanovništva podržava članstvo u NATO-u. Iako je predsednik Putin odlučan da izvrši veći pritisak na Ukrajinu, niko ne zna kako će se to tačno odigrati”, navodi američki stručnjak.
Ako pogledate širu sliku, kaže, izgleda kao da je Putin spreman za punu invaziju.
“Možda je to vrsta pritiska da se izvuku ustupci od Ukrajine. Ako Rusija vojno uđe u Ukrajinu, mislim da će to biti ogromna greška za Putinovu administraciju”,navodi Bugajski.
Istakao je da pregovori između SAD-a i Rusije oko situacije u Ukrajini u stvari nisu pregovori, zato što su Putin i ‘njegovi ljudi’ izneli niz neprihvatljivih zahteva, uključujući raspuštanje NATO-a duž istočnog krila i onemogućavanje ulaska država u taj vojni savez. Ovi zahtevi su, kaže Bugajski, u suprotnosti sa Vašingtonskim sporazumom.
“To je bio promašaj. Putin i njegovi ljudi su to znali, ali su morali da puste ‘spin’ o pregovorima kako bi izgledalo kao da pružaju ruku i da brinu zbog širenja NATO-a. To je više izgovor kako bi Putin mogao da kaže, ‘Amerika nije slušala, nije pregovarala sa dobrom namerom, stoga nemamo drugog izbora do da napredujemo vojno”,kazao je Bugajski.
Evropska unija je, ocenjuje, pokazala da je konglomerat različitih zemalja bez prave kohezije i sa slabom spoljnom politikom. Velika Britanija, koja snadbeva Ukrajince protivtenkovskim projektilima, pokazala se više evropskom od više zemalja EU koje tvrde da su veliki Evropljani. Uključujući Nemačku.
“Britanci moraju da obilaze Nemačku, da lete u Poljsku kako bi isporučili oružje Ukrajini. Nemačka, naime, ne dozvoljava da se njen vazdušni prostor koristi za vojnu opremu, što je zaista jadno. Nemački vazdušni prostor decenijama je korišćen za vojnu opremu NATO-a u cilju odbrane Nemačke. Sada Nemačka nema ni pristojnosti ni strateške vizije da pokuša da pomogne evropskoj zemlji”, smatra Bugajski.
Uloga Nemačke ne samo da nije konstruktivna, već je i regresivna, jer pomaže Putinu, dodao je. Bugajski očekuje da će spoljna politika nove vlasti u Nemačkoj biti slabija nego ona Angele Merkel. Od tri stranke u nemačkoj vladajućoj koaliciji, Zeleni su, kako ističe Bugajski, najglasniji u odbrani Ukrajine i imaju najbolji odnos prema Rusiji.
Međutim, najveći partner u vladajućem savezu, Socijaldemokratska partija na čelu sa kancelarom Olafom Šolcom, poznata je po svojoj proruskoj poziciji i plaši se bilo kakvog sukoba s Moskvom.
“Socijaldemokrate bi radije ustupile delove Ukrajine Rusiji kako bi obezbedile mir sa Moskvom nego branile evropske principe. Nemci žele da posluju kao i obično. Nekadašnji socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder, podsećam, je član Odbora u ruskoj energetskoj kompaniji Gazprom.
Jedan broj nemačkih zvaničnika u iskušenju je da dobiju angažmane u ruskim kompanijama. Ovo nemačko-rusko partnerstvo izuzetno je štetno za evropsko jedinstvo, za evropsku bezbednost i na kraju za transatlantizam. U Nemačkoj postoje glasovi koji se tome suprostavljaju, i koji, nažalost, nisu u vladi. Nadao sam se da će Zeleni u tom smislu biti odlučniji”,kazao je Bugajski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
