Bugajski: Srbija možda na ivici demokratske revolucije, američka politika na Balkanu hrli ka neuspehu

Sjedinjene Države su, podseća, takođe priznale sve države proizašle iz raspale jugoslovenske federacije i pobrinuo se da nijedna nacija ne dominira nad drugima.

Dve decenije kasnije, smirivanje autokratskog režima u Srbiji, podriva temelje bezbednosti Zapadnog Balkana i preti da gurne region ka novim oružanim sukobima, naglašava Bugajski.

Pusti snovi i preuranjene izjave o uspehu – i Vašingtona i Brisela – poslužile su jačanju autokratskih i etnonacionalističkih snaga u regionu.

Administracija Donalda Trampa je zabeležila neke opipljive uspehe uvođenjem Crne Gore i Severne Makedonije u NATO i omogućavanjem trajnog sporazuma između Makedonije i Grčke.

Ipak, nije uspela postići međusobno međudržavno priznanje Srbije i Kosova, niti da osigura teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine.

Poigravali su se takođe i sa idejom podele država po etničkim linijama – receptom za raspirivanje regionalnog požara.

Bugajski ističe i da se politika EU na Balkanu takođe pokazala neadekvatnom navodeći da nisu uspeli da osiguraju članstvo nijednoj državi od ulaska Hrvatske pre deset godina, a stalno dodavanje novih uslova, ohrabrilo je radikalne elemente i izazvalo razočarenje građana.

Pokušaji Brisela da „normalizuje“ odnose Srbije i Kosova pretvorili su se u parodiju, sa pregovorima koji uporno ne uspevaju da se pozabave suštinskim problemom.

Zablude o napretku ne mogu sakriti nesposobnost da se Srbija ubedi da prizna Kosovo – čak ni de facto, ako ne i de jure.

A bez takve međudržavne „normalizacije“, etničke podele će i dalje biti podsticane. Osim toga, pet država EU još uvek ne priznaje nezavisnost Kosova i time doprinose problemima.

Regionalnu nesigurnost prvenstveno generše režim u Beogradu, naglašava Bugajski, dodajući da Srbija nastoji da podeli Kosovo i Bosnu i dominira Crnom Gorom.

Autokratski predsednik Srbije, Aleksandar Vučić umiruje Vašington upuštajući se u besmislene razgovore sa Prištinom i tvrdi da traži „ravnotežu“ između Zapada, Rusije i Kine.

Istovremeno, on održava savezništvo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i dozvoljava Srbiji da bude kapija za rusku subverziju Balkana.

Srbija možda na ivici demokratske revolucije

Kada je reč o aktuelnim masovnim demonstracijama u Beogradu protiv nasilja, po mišljenju Bugajskog, one ukazuju na to da je Srbija možda na ivici demokratske revolucije koja će zameniti korumpirani, autokratski režim.

U strahu od gubitka vlasti, Vučić bi, ukazuje, mogao da izazove sukobe u širem regionu, kako bi skrenuo pažnju sa rastućih domaćih pritisaka.

Nedavni napadi organizovanih bandi na kosovsku policiju i trupe NATO-a na severu Kosova mogli bi da nagoveste veća previranja koja bi proizveo Beograd, ako se odgovor Vašingtona na takve provokacije bude tumačio kao slab.

Neodlučan pristup Zapada koji toleriše sabotažu Beograda verovatnije će rezultirati nasiljem, umesto na politiku koja se fokusira na konsolidaciju države u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na Kosovu i neutrališe sve ekspanzionističke pan-nacionalne projekte.

Ukoliko Brisel i Vašington ne donesu čvrst okvir za međusobno priznavanje Srbije i Kosova i preciziraju ekonomske i diplomatske posledice nepriznavanja, uključujući smanjenje ekonomskih subvencija, Vučić će nastaviti da manipuliše ovim sporom, kako bi okupio nacionaliste i polarizozvao društva.

Slično tome, u Bosni, ukoliko ne dođe do institucionalnog zaustavljanja srpskog i hrvatskog separatizma i odlučnosti da se osnaži centralna vlast smanjenjem uloga autonomnih entiteta, zemlja će težiti i unutrašnjoj i spoljnoj destabilizaciji.

U vremenu regionalnih komešanja, Vašington mora poslati jasnu poruku da podržava težnje srpskog naroda za održavanjem poštenih izbora i demokratskom vladom, dok u potpunosti štiti integritet suseda Srbije.

Samo prozapadna administracija u Srbiji, koja prekida korumpirane veze Beograda sa Moskvom i ukida sve ekspanzionističke regionalne ambicije, može postati pravi partner Vašingtonu.

A bez odlučne američke strategije koja bi sadržavala konkretne ciljeve, rasporede, nagrade i kazne za sve protagoniste, Zapadni Balkan bi ponovo mogao skliznuti ka ratu, zaključuje Bugajski.