Bugajski: Ukrajina ima dužu istoriju od Rusije

Nije u pitanju, ističe Bugajski, zauzimanje teritorije Ukrajine, promena njenog političkog sistema ili određivanje njenih međunarodnih saveza. Ovo je, kaže, borba za nešto mnogo dublje – identitet i istoriju. Oživljavanje Ukrajine razotkrio je krhke istorijske i etničke osnove ruske države koje je Vladimir Putin odlučan da prikrije.

Svaka legitimna država treba koherentnu istoriju i obavezujući identitet. Ruska ofanziva na Ukrajinu je očigledan pokušaj da se spase sopstvena krhka istorija i konfuzni identitet pokušavajući da se iskorene tri realnosti. S obzirom na to da Ukrajina ima dužu istoriju od Rusije, Ukrajina ima koherentniji identitet od Rusije, a Ukrajina je država u usponu, dok je Rusija propala imperija i propala država.

Jedan od osnovnih problema je to što moskovski vladari tvrde da su nemoskovske državne strukture deo njihovog “ruskog“ nasleđa. To uključuje Kijevsku Rusiju – istočnoslovensku konfederaciju između 10. i 13. veka na koju Ukrajina ima autentičnije pravo.

Moskva je bila periferni grad u Kijevskoj Rusiji i započela je svoju imperijsku ekspanziju u 15. veku. Gutajući svoje susede, širila je tri toka dezinformacija koje nastavlja da gura: da je Kijev kolevka moskovske države, da Moskva ima pravo da prisvoji etnonim „Rus“ i da je Moskva „Treći Rim“ ( posle pada Carigrada) za pravoslavnu crkvu.

Istorija Moskovljana ostaje ekspanzivna, istorijski i teritorijalno. Ako tvrdite da je istorija vašeg suseda vaša, onda takođe možete tvrditi da zemlja, imanje, vera i identitet vašeg suseda pripadaju vama. Falsifikovanu istoriju Rusije osporavaju susedni narodi.

Ukrajinci posebno imaju legitimnije pravo na regionalno vođstvo od moskovskih Rusa, bilo u izgradnji države, hrišćanizaciji, književnosti ili usvajanju ćiriličnog pisma.

Dok Ukrajina ponovo otkriva i konsoliduje svoj identitet, Rusija se bori sa nesigurnim identitetom. Ruska Federacija nije uspela da uspostavi građanski identitet kojem bi se većina građana pridružila bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Umesto toga, zemlja je bila svedok stalnih identitetskih bitaka između etnonacionalista, imperijalista, federalista, regionalista i ne-Rusa.

Dok Ukrajina razvija demokratsku državu, uprkos svojim institucionalnim i ekonomskim problemima, Ruska Federacija nije bila u stanju da se transformiše u nacionalnu državu ili građansku državu.

Brojne slabosti Rusije su pogoršane prevelikom zavisnošću od nepredvidivih prihoda od fosilnih goriva, njenim oštrim socioekonomskim nejednakostima i demografskim nedostacima, sve većim disparitetima između Moskve i njenih federalnih subjekata, nesigurnom političkom piramidom zasnovanom na personalizmu i klijentelizmu, produbljivanjem nepoverenja javnosti u vladine institucije, povećanjem nepoverenja javnosti  od korumpirane vladajuće elite, i široko rasprostranjena neverica u zvaničnu propagandu.

Ruska Federacija se približava kraju režimskog ciklusa, a Kremlj pooštrava represiju protiv bilo kakvog znaka protivljenja.

Eskalacija unutrašnjih problema očigledno je ubedila Putina da smelija i rizičnija spoljnopolitička strategija može doneti domaće koristi mobilisanjem građana oko „tvrđave Rusije“. Međutim, dublji vojni napad na Ukrajinu mogao bi biti najveća Putinova pogrešna procena i ubrzaće ruske neuspehe.

Rat bi doneo u Rusiju veliki broj vojnih i civilnih smrtnih slučajeva, ekonomski pad izazvan zapadnim sankcijama i širenje javnog protivljenja politici Kremlja koja ubija „braću Slovene“ i „braću pravoslavne“ hrišćane. Takav rat će dodatno otkriti rusku imperijalnu strukturu koja se raspada.

Nova knjiga Januša Bugajskog “Neuspela država: Vodič za raspad Rusije” biće objavljena na proleće