Bugajski: Ukrajina neće biti “neutralisana”

Četiri nedelje nakon ruskog “nacionalno-oslobodilačkog rata”, broj posmatrača ponovo savetuje Ukrajini da umiri Moskvu tako što će predati Donbas i Krim i razoružati se kroz neutralnost.

Takvi analitičari ne shvataju da je posthladnoratovska era završena i da nema neutralnih država na liniji fronta između slobodne Evrope i imperijalne Rusije, piše Januš Bugajski, viši saradnik Fondacije Džejmstaun iz Vašingtona u članku za washingtonexaminer. com.

Ukazuje da Ukrajina koja je posvećena svojoj nezavisnosti i teritorijalnom integritetu treba da bude deo efikasne bezbednosne strukture. Kijev je sasvim jasno stavio do znanja da traži stvarne bezbednosne garancije, bilo unutar ili izvan NATO-a, a ne nejasna obećanja sa Zapada.

A Ukrajina je, od svih zemalja, dokazala svojom otpornošću i borbenom veštinom da će braniti evropsku bezbednost kao i sopstvenu.

U ovom kontekstu, ne treba pogrešno tumačiti pregovore između Kijeva i Moskve. Kijev ne pregovara sa pozicije slabosti, već rastuće vojne snage.

Ukrajina pre svega razgovara sa Rusijom da ublaži pritisak na civile i obezbedi humanitarnu pomoć. To takođe pokazuje Zapadu da zahtevi Moskve ostaju neprihvatljivi.

Za Rusiju, cilj je da gurne Zapad da neutrališe Ukrajinu, istovremeno pritiskajući Kijev da pristane na status razoružanog vazala. Kao i u prethodnim „mirovnim pregovorima“, Kremlj se upušta u otvorenu ucenu, u kojoj se ili ograničava suverenitet Ukrajine ili će više ukrajinskih civila biti ubijeno.

Viši savetnik predsednika Vladimira Zelenskog jasno je izneo poziciju Ukrajine u pregovorima: prekid vatre, povlačenje ruskih trupa sa ukrajinske teritorije i „snažne bezbednosne garancije sa konkretnim formulama“.

Ovo poslednje ukazuje ili na korake ka članstvu u NATO-u ili na sporazum sa NATO-om ili Sjedinjenim Državama koji bi osigurao da Ukrajina dobije svo neophodno oružje za odvraćanje i samoodbranu.

Rusija ne može biti jedina strana u garantovanju ukrajinske bezbednosti jer ostaje jedina bezbednosna pretnja Ukrajine koja je prekršila Budimpeštanski memorandum iz 1994 – sporazum koji su potpisale SAD, Velika Britanija i Rusija da bi se osigurala bezbednost Ukrajine nakon što je Kijev predao svoje nuklearno oružje.

Kako se rat Rusije protiv Ukrajine širi, Kijev ima sva prava da izvodi raketne napade i sabotaže protiv aerodroma i drugih vojnih ciljeva unutar susednih regiona Rusije odakle se izvode napadi na ukrajinsku teritoriju. Takav odgovor bi podigao moral u Ukrajini i otežao Moskvi da sakrije rat od sopstvenog naroda.

Vašington i Brisel ne mogu obuzdati zemlju koja se bori za svoj opstanak da udari gde god može protiv genocidnog neprijatelja, slično kao vojske otpora tokom nacističke okupacije.

Dok se Ukrajina bori, Bela kuća bi takođe trebalo da izbegava da nesvesno pomaže kampanji straha Kremlja upozoravajući na Treći svetski rat u slučaju bilo kakve eskalacije rata kroz učešće NATO-a.

Ruska vojska nije dorasla NATO-u i izbegavaće bilo kakvu direktnu konfrontaciju. Pored organizacionih neadekvatnosti, kvarova na opremi i nedostatka ljudstva otkrivenih u Ukrajini, Rusija se suočava sa ekonomskom katastrofom bez presedana kako se sankcije Zapada pooštravaju.

Osim toga, Moskva nema pouzdanih saveznika. Čak i Belorusija i centralnoazijske države u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti kojom dominira Moskva ne žele da se bore u ime ruskog imperijalizma.

Štaviše, Kina će izbeći da bude uvučena u rat i umesto toga će se pripremiti da nabavi izvore energije i vredne sibirske i dalekoistočne teritorije kada Rusija počne da implodira.