Bugarska bi svoje susede „množila nulom“

Tu odluku je saopštila bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharijeva. Sofija od Skoplja traži da prihvati „istorijsku realnost“ da makedonski jezik ima bugarske korene i da se može tretirati samo kao „zvanični jezik Republike Severne Makedonije“, ali ne i kao „makedonski jezik“.

Bugarska od vlasti u Skoplju traži i da prihvati da je Goce Delčev bio bugarski heroj, te da se sa spomenika u Severnoj Makedoniji uklone natpisi kojima se odaje pošta žrtvama bugarskih fašističkih okupatora za vreme Drugog svetskog rata.

Zaharijeva je susednoj zemlji zamerila čak i to što „slavi mračnog diktatora Tita“.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev je izjavio da je bugarska blokada neuspeh Evropske unije, a posebno Nemačke kao trenutno predsedavajuće Savetu EU.

Ipak, Zaev navodi da je ubeđen da „to nije ono što su bugarski narod i premijer Bojko Borisov želeli“.

„Vlada, uključujući i mene, Skupština i makedonski narod trebalo bi da nastave da neguju duh izgradnje prijateljskih odnosa, dijaloga i debate i da izbegavaju konflikte“, istakao je Zaev za TV21.

„Ostajemo zarobljeni u senci prošlosti i velikih nacionalističkih ideja Bugarske. Žrtve smo diskriminacije“, priča za Danas poznati makedonski novinar Tomislav Kežarovski, koji poslednjih godina živi u Nemačkoj, gde je stipendista tamošnjeg PEN centra.

„Umesto da se Balkan podigne na viši nivo i da se promoviše bolji život – Makedoniji je nametnut ‘lokdaun’. Ovo je maltretiranje, ali mi, ljudi u Makedoniji, jesmo krhki, ali i neverovatno otporni“, kaže Kežarovski.

Susedi, dodao je Kežarovski, za sebe kažu da su ponosni i tolerantni, ali „ako bi mogli, pomnožili bi nas sa nulom“.

Izjavu Zaharijeve da će Severna Makedonija početi pregovore sa EU kad za to bude spremna on vidi kao nadmenu.

„Činjenica da ste (Bugarska) članica EU, a zbog nekih svojih hirova ne želite da to budemo i mi, ne daje vam pravo na bahatost i prepotentnost“, zaključio je Kežarovski.

„Kada god decenijama staro makedonsko pitanje dospe na dnevni red politike u Bugarskoj to je u vezi sa izborima, a naredni padaju u martu sledeće godine“ rekao je za Danas ranije ovog meseca Ljubomir Martinov, novinar bugarske novinske agencije BTA.

Teza da je motiv za pritisak Sofije na Skoplje predizbornog karaktera, može se čuti i od zvaničnika u Skoplju, a, kako je Martinov objasnio, mlađi koalicioni partner bugarske vladajuće partije GERB, nacionalistički Ujedinjeni patrioti, pokušavaju da prikupe podršku birača upravo potežući sporove sa Skopljem.

U istraživanjima javnog mnjenja Ujedinjeni patrioti stoje loše i neizvesno je hoće li uspeti da se posle izbora zadrže u parlamentu.

Jedna od vodećih ličnosti Ujedinjenih patriota je ministar odbrane Krasimir Karakačanov, koji je još krajem septembra zapretio da će Sofija blokirati pristupne pregovore Skoplja i Brisela.

Karakačanov je takođe „ponudio“ slanje vojske u Severnu Makedoniju da „popravi“ spomenike koji se odnose na Drugi svetski rat.