Bugarska pred istragom EU zbog ruskog gasovoda

“Evropska komisija to neće podržati” ako gasovod ne ispuni uslove, rekao je Maroš Šefčovič, potpredsednik Komisije, koji je zadužen za pitanja energetike EU. Ona će “reagovati u okviru svojih ovlašćenja” ako Bugarska potkopa energetsku bezbednost EU, dodao je Šefčovič u izjavi za EUObzerver.

Preko bugarskog 484 kilometra dugog gasovoda je planiran transport ruskog gasa u Evropu Turskim tokom 2. To je poduhvat Rusije, koja takođe gradi gasovod do Nemačke, poznat kao Severni tok 2. Oba gasovoda prolaze kroz zemlje kao što su Poljska i Ukrajina, koje su nekada pripadale ruskoj sferi uticaja.

Region je zbog svega toga manje bezbedan, tvrde analitičari, pošto se na ovaj način Rusiji omogućava da tamo prekine isporuku gasa, a da se transport nesmetano nastavi dalje ka zapadu Evrope. “Nastoji se da se Severnim tokom 2 i proširenim Turskim tokom poveća zavisnost EU od Rusije. To nisu komercijalni projekti, to su politička sredstva i ruske vlasti koriste energiju za … političke ciljeve”, rekao je jedan američki diplomata.

U okviru prethodnog projekta Rusije, koji je bio ambiciozniji od gasovoda Južni tok, trebalo je da se gas iz Rusije transportuje direktno u Bugarsku. Moskva je, međutim, od njega odustala 2014. kada je komisija EU saopštila da se njime krše zakoni jedinstvenog tržišta. Bugarska, čiji su poslanici 30. novembra odobrili projekat povezan s Turskim tokom 2, tek treba da Šefčoviču detaljno predstavi plan.

Ako će se bugarskim gasovodom ruski gas prodavati EU u okviru novog trgovinskog čvorišta s drugim međunarodnim gasom, onda je to “dobrodošao razvoj događaja”. Ali ako se time prosto ‘evakuiše’ gas Turskog toka 2 u države EU, kao što su Austrija ili Italija, onda nije (dobrodošao). Ako se ispostavi da projekat predstavlja jednostavan tranzitni gasovod, on ne može biti deo projekta Balkanskog gasnog čvorišta i Komisija to neće podržati, bez obzira na to da li on ide preko Grčke u Italiju ili preko Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovačke u Austriju”, rekao je Šefčovič. U takvom scenariju, naglasio je, Turski tok 2 i njegov evakuacioni gasovod bi očito bio u konkurenciji s drugim izvorima i rutama gasa koji dolazi u region.

Komisija je ranije finansirala studiju izvodljivosti ideje o Balkanskom gasnom čvorištu. Preko čvorišta u Varni na bugarskoj obali Crnog mora bi moglo da se trguje gasom iz Turskog toka 2, kao i iz dva gasovoda koje podupire EU ka Azerbejdžanu i Izraelu – Južnog gasnog koridora i Ist meda. Preko njega se takođe može trgovati tečnim prirodnim gasom iz Katara i SAD, čime bi se omogućilo “raznolikije, bezbednije snabdevanje” Evrope, rekao je Šefčovič. Komesar EU iz Slovačke je naglasio da Komisija može da podrži samo scenario u kojem se gas Turskog toka prodaje u Balkanskom gasnom čvorištu, a ne transportuje se samo preko tranzitnih gasovoda u zapadnoevropske centre. “Čim postane jasno kako će biti organizovana evakuacija Turskog toka, Komisija će reagovati u okviru svojih ovlašćenja”, rekao je Šafčovič.

Bugarska neće dobiti novac EU za tranzitni gasovod od 1,4 milijarde evra ako ne ispuni uslove, naglasio je on i dodao da neće dobiti ni “zakonsku podršku” EU. “Komisija ne vidi razliku između Turskog toka 2 i njegovih tranzitnih evakuacionih gasovoda ili Severnog toka 2 i njegove kopnene veze Eugal”, rekao je komesar EU.

Eugal je nemački gasovod od 480 kilometara koji treba da poveže Severni tok 2 s centralnom Evropom, koji takođe ne ispunjava uslove podrške EU. Isporuke preko novih ruskih gasovoda i EU veza treba da počnu 2020.