Bukurešt neočekivano prvi na listi najboljih gradova za rad na daljinu

Na listi koju je nedavno objavio britanski sajt Brodbenddils (broadbanddeals.co.uk), iza Bukurešta su tri američka grada, Hjuston, Las Vegas i Atlanta, na petom mestu je Budimpešta, a potom San Francisko i Los Anđeles. Među 10 najboljih su još Kijev, Čikago i Varšava.

S druge strane, neslavno prvo mesto na listi najlošijih gradova za rad na daljinu zauzeo je Rim, iza kojeg su Milano, Seul, Pariz i Hamburg. Na šestom mestu je Amsterdam, a slede London, Keln, Minhen i Mančester.

Glavni grad Rumunije ostavio je „konkurente“ iza sebe zahvaljujući jeftinim, pouzdanim i brzim internet konekcijama i drugim faktorima uzetim u obzir kao što su troškovi života, cena laptopa, broj poslova koji dozvoljavaju rad na daljinu i dostupnost kompanija za isporuku hrane, prenosi portal Balkan insajt.

Istraživanje, sprovedeno u vreme kada rad na daljinu ili od kuće postaje sve popularniji usled pandemije novog korona virusa, pokazalo je da 4,33 odsto poslova u Bukureštu zaposlenima daje mogućnost takvog rada, najviše od svih gradova na listi.

Odličan plasman, četvrto mesto, Bukurešt je zabeležio i u kategoriji brzina interneta, dok je sedmi po pitanju troškova života, koji su procenjeni na 483 evra na mesečnom nivou.

Direktor sajta Brodbenddils Ben Tibits rekao je za BIRN da „Bukurešt ima savršen miks troškova života, brzog interneta i dostupnosti fleksibilnih poslova“ za one koji rade na daljinu.

Uz faktore uzete u obir, u Bukureštu je prethodnih godina došlo do tehnološkog buma i znatno je povećana tražnja za mnogim poslovima u sektoru informacionih tehnologija, kojem prema izveštaju iz 2018. pripada sedam od 10 najboljih poslodavaca u Rumuniji, kazao je Tibits.

„Zaposlenima u tehnološkim kompanijama obično je lakše da rade na daljinu, pošto su za posao često potrebni jedino laptop i internet konekcija. To možda objašnjava zašto Bukurešt ima tako visok procenat poslova koji mogu da se rade na daljinu i zašto je među najboljim gradovima za one koji vole tako da rade“, naveo je Tibits.

Uspeh Rumunije na polju internet konekcije delom može da bude objašnjen dugim periodom komunizma u toj zemlji. Paradoksalno, nedostatak razvoja interneta u Rumuniji u komunističko vreme kasnije je postao njena prednost u odnosu na demokratske zemlje Zapada koje su ranije počele sa širenjem mreže.

Jedan od koosnivača bukureštanskog centra za zajednički rad Impekt hab (Impact hub) Vlad Krajoveanu potvrđuje da Rumunija ima bolju internet infrastrukturu od mnogih drugih zemalja, naročito zapadnoevropskih, iz prostog razloga što je novija.

Krajoveanu navodi da je internet u Rumuniji razvijan 1990-ih i 2000-ih godina, uz direktan prelaz na tu tehnologiju sa klasičnog telefona, zahvaljujući čemu je izgrađena infrastruktura nova i može da ponudi bolji i širi raspon usluga.

Ta prednost omogućila je rumunskim kompanijama da ponude usluge po dobroj ceni, pošto su sačuvale veliku količinu novca koji je u zapadnim zemljama trošen na zamenu bakarnih kablova optičkim.

Iako internet sektorom u Rumuniji danas pretežno dominiraju velike korporacije, nastanak i razvoj malih tehnoloških firmi takođe je doprineo očuvanju niskih cena u toj oblasti.

Te male kompanije koje su osnovali mladi Rumuni puni novih ideja preplavile su gradove posle 1990-ih i počele da razvijaju infrastrukturu u svojim oblastima, primoravajući velike korporacije u sektoru da se više trude da privuku korisnike.

Pokretačica i autorka „Atlasa lepote“ Mihaela Noroc smatra Rumuniju savršenim mestom za rad na tom njenom fotografskom projektu čiji je cilj da prikaže raznolikost planete kroz portrete žena.

„U prethodnih šest godina provela sam 80 odsto vremena putujući i fotografišući žene u više od 70 država, ali kada napravite slike, potrebno vam je mesto da izaberete, sredite i napišete priče i pošaljete materijale“, rekla je Noroc za BIRN iz Bukurešta.

Ona navodi da u drugim zemljama plaća mnogo više za prenos podataka, dok u Bukureštu za nekoliko evra dobije neograničen internet velike brzine, a stanovi za iznajmljivanje takođe su jeftini i lako se nađu.

Slično iskustvo imao je novinar i istraživač Frank Elbers, poreklom sa Surinama, koji je studirao na Univerzitetu u Bukureštu.

„Navikao sam na rad od kuće tokom godina i volim da pišem u kafićima najmanje pola dana. Bukurešt je savršen za takav stil rada i života. Internet je brz, jeftin i pouzdan. Mnogi kafići imaju odličan vaj-faj (wi-fi) i prostrani su, što nije slučaj u gradovima poput Njujorka i Toronta“, navodi Elbers.

Pristalica rada na daljinu iz Bukurešta je i Lučijan Grigoresku, stručnjak za bezbednost informacionih tehnologija u banci BRD u Rumuniji.

Grigoresku, koji često ide na službena putovanja, navodi primer Luksemburga, gde je prosečna brzina interneta manja od bukureštanske, a troškovi života znatno veći, kao i Atine, gde je internet takođe lošiji, a grad skuplji od rumunske prestonice.

„Uz Bukurešt, moj omiljeni grad za rad na daljinu je (prestonica Moldavije) Kišinjev, gde je internet konekcija pristojna, a troškovi života niži nego u Bukureštu“, rekao je Grigoresku za BIRN.