Bundestag preveliki: Nemačke vladajuće stranke traže reformu izbornog sistema

Opozicione stranke su danas odbacile taj plan jer smatraju da, kao nedovoljan, neće rešiti problem.

Složen nemački sistem osigurava da rezultati glasanja tačno odražavaju izbor birača, i da su poslanici čvrsto povezani s lokalnim područjem gde su izabrani.

Međutim, on ima nezgodnu nuspojavu: Bundestag, ili donji dom, varira u veličini i može biti mnogo veći od minimalnih 598 poslanika. On ih sada ima rekordnih 709, te je veći i od Evropskog parlamenta.

Sve usitnjeniji politički krajolik Nemačke vodi ka tome da broj poslanika dalje raste, što uzrokuje veće troškove i stvara čak i probleme s njihovim smeštajem.

To pitanje je sve urgentnije jer sledeći izbori su za godinu dana, a stranke su zaglavljene u stavovima kako da ga reše.

Čelnici vladajućih stranaka – blok Unije desnog centra kancelarke Angele Merkel, i Socijaldemokrate levog centra, složili su se u utorak o planu koji bi trebalo da spreči da Bundestag bude veći sledeće godine, ali bitnije promene su odložene do izbora 2025. godine.

Svaki nemački glasač dobija dva glasa: Jedan za direktno izabranog kandidata, drugi za stranačku listu.

Polovina mesta ide direktno izabranim poslanicima – po jedan u svakoj od 299 izbornih jedinica, i biraju se prostom većinom.

Ostalih bar 299 mesta ide kandidatima na izabranim stranačkim listama. To glasanje je presudno jer odredjuje procenat mandata koje svaka stranka osvoji u donjem domu, a on bira kancelara.

Ako neka stranka osvoji više mandata direktnim glasanjem nego kao lista stranke, ona zadržava dodatna mesta, ali sistem dodaje mesta ostalim stranakama kako bi se očuvao proporcionalni broj.

Sadašnje vladajuće stranke osvojile su većinu direktno izabranih mandata. One su tradicionalno najveće u Nemačkoj, ali im podrška tone poslednjih nekoliko godina što praktično zahteva da se u parlament unese više mesta.

Novi predlog uglavnom znači zadržavanje broja izbornih jedinica na izborima 2021. godine, uz neznatno smanjenje broja dodatnih mesta. Do izbora 2025. traži se da se broj izbornih jedinica smanji na 280, za šta bi Komisija za reforme trebalo da izradi detaljan plan.

Time opozicione stranke nisu impresionirane. Predlozi vladajuće koalicije „ne otklanjaju opasnost da Bundestag bude XXL“, ocenio je Marko Bušman, šef pro-biznis Slobodnih demokrata.

Njegova koleginica iz Zelenih, Brita Haselman, rekla je da je vladajućim strankama trebalo sedam godina da pripreme podneti predlog koji je „i neambiciozan i slab, i ne sprečava rast Bundestaga“.