Bundestag usvojio tzv. bezbednosni paket: Strogi zakoni o migracijama i oružju

Bezbednosni paket usvojen je glasovima poslanika stranaka vladajuće koalicije koju čine Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), Zeleni i Slobodna demokratska stranka (FDP). Paket se sastoji od dva dela: jedan se odnosi na zakone o migracijama i nošenju oružja, a drugi na proširenje ovlašćenja policije i službi bezbednosti u cilju efikasnijeg suzbijanja terorističkih pretnji.

Oba dela su u Bundestagu ovog petka (18. oktobar) dobila većinu. Ali, deo bezbednosnog paketa koji se odnosi na ovlašćanja policije i službi bezbednosti nije dobio saglasnost u Bundesratu, predstavništvu saveznih pokrajina čiji je pristanak neophodan za usvajanje određenih zakona. Sada će najverovatnije biti formiran odbor koji će posredovati između savezne vlade i Bundesrata oko postizanja kompromisa.

Stroži propisi o migrantima

Tražioci azila, koji su svoj zahtev u skladu s Dablinskim sporazumom morali da podnesu u nekoj drugoj članici Evropske unije, neće više imati pravo na socijalna davanja – ako je njihova deportacija pravno i faktički moguća. Izuzeci će se primeniti i u slučajevima kada su pogođena deca.

Pravo na zaštitu gube i izbeglice koje iz Nemačke privremeno putuju u svoju domovinu, kao i oni koji su počinili krivična dela s antisemitskom ili homofobnom pozadinom. Takođe bi trebalo da budu olakšane deportacije osoba kojima je odbijen zahtev za dodeljivanje azila.

Veća ovlašćenja policiji

Biće pooštren i Zakon o oružju. Zabrana nošenja oružja na masovnim manifestacijama odnosiće se i na noževe, koji će sada biti izričito spomenuti u zakonu. Ali i tu su predviđeni izuzeci, na primer za određene profesije. „Zabranjujemo noževe na javnim manifestacijama i omogućavamo pokrajinama uvođenje dodatne zabrane noževa. A to može da se kontroliše i bez povoda“, rekla je ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) obrazlažući u Bundestagu zakonske izmene.

Drugi deo usvojenog paketa omogućava policiji i službama bezbednosti poređenje biometrijskih podataka na internetu u određenim slučajevima. Traženje lica i glasova putem automatizovanih aplikacija biće dozvoljeno samo ako to odobri sud na zahtev predsednika Saveznog ureda kriminalističke policije (BKA) ili njegovog zamenika. U hitnim slučajevima, šef BKA ili jedan od njegova tri zamenika može sam da izda nalog koji važi maksimalno tri dana.

Kritike opozicije i humanitarnih organizacija

Demohrišćanske stranke (CDU/CSU) u raspravi u Bundestagu kritikovale su te mere navodeći da one ne idu dovoljno daleko. „Ovaj takozvani bezbednosni paket uglavnom je neefikasan“, rekao je portaprol za unutrašnju politiku Aleksander Trom (CDU). Alternativa za Nemačku (AfD) je pak kritikovala migrantski politiku, dok je Klara Binger (Levica) paket opisala kao „neefikasno rešenje za borbu protiv ekstremizma i islamizma“.

Potpredsednik vladajućeg FDP Konstantin Kule priznao je da paket ne ide dovoljno daleko, ali je ocenio da je to korak u pravom smeru. Potpredsednik poslaničke grupe takođe vladajućih Zelenih, Konstantin fon Noc, branio je promene zakona kao razumne i primerene. On je ocenio da zahtevi demohrišćana za paušalnim odbijanjem migranata na nemačkim granicama „ugrožavaju Evropu“.

Organizacija za izbeglice „Pro azil“ oštro je kritikovala zakonske izmene. „Ovaj zakon vodi do namerno izazvanog beskućništva i siromaštva tražilaca zaštite“, smatraju u „Pro azilu“.

Povod

Verovatno islamistički motivisan napad nožem na gradskom slavlju 23. avgusta u Zolingenu podstakao je žestoku raspravu u Nemačkoj. U napadu su ubijene tri osobe, a osam je povređeno. Osumnjičeni Sirijac trebalo je da bude deportovan u Bugarsku 2023. godine, ali do toga iz raznih razloga nije došlo.

Nakon tog napada, vladajuća nemačka koalicija dogovorila se da se pooštre zakoni koji se tiču migracija i posedovanja oružja, kao i onih koji daju veća ovlašćenja istražiteljima.