Bundesver bi mogao da regrutuje i strance

Corn je naglasio da snage moraju da „gledaju u svim pravcima u vremenima kada nema dovoljno kvalifikovanog osoblja“, kao što su lekari i IT stručnjaci. Nemačke oružane snage su godinama u teškoćama zbog nedovoljnih finansija. Cilj Nemačke je da do 2025. proširi vojsku sa 21.000 pripadnika. Takođe je obećala da će do 2024. povećati budžet za odbranu sa 1,2 na 1,5 odsto BDP-a usred kritika američkog predsednika Donalda Trampa da ona ne ispunjava cilj NATO od dva odsto BDP-a.

Ministarka odbrane Nemačke Ursula fon der Lajen je rekla u intervjuu u četvrtak da u vojsci sada radi 182.000 uniformisanih vojnika, što je povećanje od 6.500 za dve godine. Za sedam godina taj broj treba da dostigne cifru od 203.000. Ona je dodala da 12 odsto vojske čine žene, a samo ove godine je svaki treći vojnik koji je konkurisao za oficirsku poziciju bio ženskog pola.

Corn je za medijsku grupu Funke, preneo je Bi-Bi-Si, rekao da „Bundesveru naravno treba osoblje“ i da vojska mora da „uloži velike napore da bi dobila odgovarajuću novu generaciju“ iako je „opcija“ da se ispitaju i građani EU u uniformi, ali samo u specijalnim domenima“. Medijska grupa Funke je prenela da se Vlada u Berlinu već konsultovala s partnerima EU i da je većina reagovala uz oprez, naročito u Istočnoj Evropi. Prema zakonima koji su usvojeni nakon Drugog svetskog rata, vojnici u nemačkoj vojsci moraju da budu Nemci.

Komesar Bundestaga za oružane snage Hans-Peter Bartels je rekao da je regrutacija građana EU već „na neki način normalna (pojava)“, pošto veliki broj vojnika već ima dvojno državljanstvo ili imigrantsko poreklo. Prema grupi Funke, više od 900 stranih državljana nemačka vojska već zapošljava na pozicijama civila.

Ujedinjeno Kraljevstvo je prošlog meseca saopštilo da će više stranih državljana moći da se pridruži njegovim vojnim snagama, a da pritom ne moraju da žive u zemlji, što je inicijativa koja ima za cilj nadomešćivanje nedostatka 8.200 vojnika, marinaca i osoblja vazduhoplovnih snaga.

Cilj Nemačke je da 70 odsto njenih borbenih kapaciteta bude spremno za sukobe u svakom trenutku, ali se u novijim izveštajima navodi da ima dosta nedostataka. Samo trećina od 97 tenkova nove proizvodnje, borbenih letelica i helikoptera je spremno za borbe, izvestio je u oktobru Cajt. U vojnom izveštaju od februara se navodi da krajem prošle godine nije bilo na raspolaganju podmornica i velikih transportnih aviona. U istom izveštaju se naglašava da su postojeći borbeni avioni, tenkovi, helikopteri i brodovi u „alarmantno lošem“ stanju. Prema pisanju Dojče velea, i dalje je upražnjeno oko 21.000 oficirskih pozicija.

Loše stanje vojske generalno izbilo je u prvi plan prošlog meseca kada je kancelarka Angela Merkel morala da putuje u Argentinu na samit G-20 putničkim avionom zbog tehničkih problema na jednom od dva velika vojna aviona. Fon der Lajen je rekla da će jedan ili dva nova aviona biti kupljena jer dva postojeća, jedan star 18, a drugi 19 godina, nisu dovoljna.