Bundesver u Crvenom moru samo delimično operativan?

U borbenim situacijama posade brodova nemaju mnogo vremena za razmišljanje: „U najgorem slučaju samo 10 do 20 sekundi. U najboljem, možda malo više, minuta ili koju sekundu više“, rekao je nemačkim medijima admiral flote Aksel Šulc, komandant operativne flotile 2 mornarice u Vilhelmshafenu, kojoj pripada i fregata „Hesen“. Upekos tome, on ima veliko poverenje u sposobnost i odlučnost vojnika, izjavio je pred isplovljavanje fregate u pravcu Crvenog mora.

Ali, šta je s opremom fregate „Hesen“ s kojeg je u utorak (27. februar) po prvi puta pucano bojevom municijom u okviru aktuelnog angažmana zaštite važnog morskog puta od napada jemenskih Huta?

Još u januaru je pomorski inspektor Jan Kristijan Kak upozorio: „Nažalost, još nismo tamo gde bi trebalo da budemo kada se radi o nabavci municije. Već i u kontekstu potrošnje municije u okvirima operacije „Prosperity Guardian“ veoma sam zabrinut za izdržljivost naših jedinica – a tu se još i ne radi o slučaju nacionalne odbrane ili odbrane NATO.“

„Prosperity Guardian“ naziv je misije koju predvode SAD u Crvenom moru. Misija EU na istom području zove se operacija „Aspides“.

Nedostatak municije

Drugi mornarički oficiri objašnjavaju šta je Kak mislio pod „velikom zabrinutošću oko izdržljivosti“: fregata „Hesen“ jeste doduše uplovila u Crveno more potpuno opremljena, između ostalog s tri različite vrste raketa na palubi. Ali, jednom kada budu iscrpljene, ostaju samo minimalne zalihe za jedan tip, a uopšte neće biti zaliha iz nemačkih skladišta za druga dva.

To priznaje i admiral Šulc: „Trenutno možemo da izvršimo misiju, ali u jednom trenutku će nam ponestati kvalitetne municije. Kada potrošimo sve, onda će ta misija za nas biti završena. Tu nemamo izbora. Ne možemo negde da šaljemo brodove bez municije.“

Bezbednost vojnika na brodu nije ugrožena, ali kada je reč o odvraćanju Rusije, nedostatak municije predstavlja signal slabosti. Neki analitičari smatraju da bi Moskva mogla da bude spremna za invaziju na članice NATO na Baltiku za pet do šest godina. A tamo bi nemačka mornarica morala da bude znatno intenzivnije angažovana nego što je trenutno u Crvenom moru.

Nedostatak ljudstva

Za pomorskog inspektora Kaka, međutim, dramatičan nedostatak ljudstva ima još veći prioritet od municije – situacija je „u nekim segmentima katastrofalna“. Admiral Šulc kao primer navodi operativnu službu svoje flotile, odnosno vojnike koji upravljaju radarskim uređajima, oružjem i drugom opremom: „U nekim slučajevima raspolažemo samo s 50 odsto potrebnog osoblja. To znači da ne možemo uvek da popunimo sve brodove i sve istovremeno da ih pošaljemo u akciju.“

To je začarani krug: zbog nedostatka osoblja, sve češće se šalju u akciju oni koji su uvek na raspolaganju, što taj posao čini sve manje privlačnim, pa dolazi sve manje novih vojnika. Više nije retkost da neko na moru provede i po 230 dana.

Kako bi dobila dovoljno kadra, mornarica bi morala da se obrati svim grupama stanovništva. Ali, jedna nedavno sprovedena studija nemačkog Bundesvera pokazuje da je, recimo, broj mladih žena koje vojnu službu smatraju privlačnom pao za polovinu u poslednjih pet godina – na samo 36 odsto.

Razlozi za to su, kako aktivne vojnikinje stalno ponavljaju, nedostatak ugleda vojne službe u društvu, kao i nespremnost vojnih struktura da omoguće usklađivanje potreba porodice i službe. Ali bi, s obzirom na razvoj geopolitičke situacije i povećanog stepena opasnosti, pritisak na vojno i političko rukovodstvo uskoro mogao da bude toliki, da će se ipak pristupiti neophodnim reformama i promenama.