Čak 80 odsto morskog otpada, uglavnom plastike, nastalo je na kopnu

Ambalaža i sitni plastični predmeti čine skoro 80 ​​odsto tog plastičnog otpada. Novi izveštaj koji je objavila EEA je prva evropska studija koja holistički posmatra kako otpad nastaje i završava u evropskim morima preko naših reka, navodi se u saopštenju DOOR-a.

Izveštaj nudi 10 preporuka za dopunu delovanja EU kroz Akcioni plan EU o nultom zagađenju, Akcioni plan za kružnu ekonomiju (uključujući strategiju za plastiku), Okvirnu direktivu pomorske strategije i Direktivu o plastici za jednokratnu upotrebu.

Uprkos merama, podaci pokazuju da proizvodnja plastičnog otpada raste brže od privrednog rasta. Između 2011. i 2020. plastični otpad proizveden u 27 zemalja članica EU po osobi povećao se za 22 procenta, kao i količina plastičnog otpada kojim se loše upravlja.

Većina korišćenih i odbačenih plastičnih predmeta se ili reciklira, spaljuje ili skladišti na deponijama, ali zbog ograničenja u kapacitetu upravljanja otpadom, neki i dalje završavaju u našim morima i okeanima, što ih čini primarnim izvorom morskog otpada.

U nekim slučajevima, istaknuto je, izdržljivost plastike znači da može da izdrži i do 500 godina u životnoj sredini.

Nove preporuke se fokusiraju na bolje korišćenje postojećih i novih izvora podataka za bolje praćenje problematičnih područja, a akcije čišćenja i nadzor naučnika volontera su ovde od neprocenjive vrednosti. Tehnologija takođe igra sve važniju ulogu, jer otkrivanje putem satelita, aviona, dronova i veštačke inteligencije može pomoći da se shvati smisao prikupljenih „velikih podataka“.

Sve je to neophodno kako bi se podstaklo političko odlučivanje u zemljama i zajednicama koje se suočavaju sa najvećim problemima lošeg upravljanja otpadom, navodi se u saopštenju za javnost, a ceo izveštaj možete pročitati ovde, prenosi N1 Hrvatska.