„Čak i ako Rusija napadne, pad Ukrajine nije predodređen“

Neverovatno je da se ovo dešava u Evropi 2022. Ono što bi se uskoro moglo dogoditi ušlo bi, ukazuje, u istoriju kao jedna od najtragičnijih stranica ovog veka.

Okupacija većeg dela Ukrajine, propast mlade demokratije, milioni izbeglica, ubistva, proruski marionetski vladar u Kijevu, smrt svih nada i snova za ukrajinski narod.

Mnogima u svetu Ukrajina izgleda osuđena na propast. Ali odbijam da prihvatim da je situacija tako jednostavna. Ne zato što slepo poričem opasnost.

U ovoj složenoj stvarnosti, naš put ka potpunoj propasti neće biti tako ravan i neizbežan kao što ga mediji ponekad predstavljaju.

Drugim rečima, pad Ukrajine nije predodređen – barem sve dok ga nacija ne prihvati bez borbe.

Mi u Ukrajini možda stojimo pred vratima pakla, ali Rusija se takođe suočava sa noćnom morom. Milioni stvari mogu poći naopako, pretvarajući još jedan od „sjajnih malih ratova” Kremlja u katastrofu za Rusiju.

Ovo nije 2014, kada je Rusija iznenadila Ukrajinu.

Ukrajina više nije lak plen.

Mape objavljene u medijima koje prikazuju džinovske strele ruskih višestrukih udara na ukrajinske gradove izgledaju zastrašujuće. Ali ne treba ih shvatiti bukvalno.

Problem je u tome što bi, na primer, ruske trupe morale da prođu stotine kilometara gustih šuma i močvara, u okviru svoje jurnjave između Belorusije preko Zone Čornobilj do Žitomira (kako predviđaju mnogi mediji). Nije baš dobra traka za navodni blickrig.

Takođe, u blizini Žitomira, Rusi bi morali da imaju posla sa čuvenom 95. vazdušno-desantnom brigadom, jednom od najboljih borbenih formacija u Ukrajini.

Južno od Kijeva, u Biloj Terkvi, nalazi se 72. mehanizovana pješadijska brigada – jedna od borbeno najagresivnijih ukrajinskih formacija, sa kojom sam proveo neko vreme u rovovima Donbasa.

U Dnjepru ruske snage očekuju vrući doček legendarne 93. mehanizovane i 25. vazdušno-desantne brigade. U Nikolajevu 79. vazdušno-desantna straža.

Strašne mape invazije objavljene u zapadnim medijima nekako ne pominju sve ovo.

Dotakli smo se samo nekoliko formacija od skoro 250.000 pripadnika ukrajinske vojske, plus skoro 50.000 vojnika Nacionalne garde, od kojih mnogi imaju stvarno teško stečeno borbeno iskustvo od 2014-2015.

Dodajte tome i desetine hiljada borbeno prekaljenih veterana u civilnom životu, koji takođe znaju šta raditi ako dođe najgore.

Kada je Rusija 2014. zauzela Krim i započela rat u Donbasu, Ukrajina je obezglavljena i dezorganizovana, a vojska je jedva postojala kao organizovana institucija.

Uprkos tome, ukrajinsko društvo je proizvelo desetine samoorganizovanih dobrovoljačkih bataljona koji su se žestoko borili i obučeni su za borbu.

Ukrajina je već jednom dokazala da može da se samomobiliše i bori.

Prema procenama, Ukrajina bi mogla da završi sa skoro 500.000 naoružanih muškaraca i žena.

Ne zaboravite da će se ukrajinski borci boriti na svojoj teritoriji za razliku od svojih ruskih protivnika.

Pogrešno je misliti da će ruski tenkovi stići do Kijeva za nekoliko sati kao da je Ford Focus na dobrom autoputu.

Istina je da je ukrajinska vojska i dalje puna nedostataka i problema. Ali moral je veoma visok, organizacija je jaka, a komandni tim predvođen general-potpukovnikom Valerijem Zalužnijem najbolji je od početka rata.

Slično tome, hemija između vojske i Ministarstva odbrane koju predvodi Aleksij Reznikov je jaka kao nikada ranije.

Istina je da bi Rusija sigurno uživala punu nadmoć u vazduhu i započela svoju ofanzivu razornim raketnim napadima – ukrajinska protivvazdušna odbrana će imati teškoće da im se suprotstavi.

Ali čak i ovde postoji mogući protivotrov.

Najosnovnija opcija je korišćenje taktike malih grupa. Pojednostavljeno rečeno, ukrajinska vojska i paravojska se mogu raspršiti u manje odrede, jedva primetne za neprijateljsko izviđanje.

Oni bi Ruse iscrpljivali iznenadnim uznemiravanjem, udarajući naizgled niotkuda. Oni bi poremetili ruske lance snabdevanja, zagnjurivši ih u dug i izuzetno brutalan rat u kome niko ne želi da bude.

Takođe je vreme da pomenemo napredno protivtenkovsko i protivvazdušno naoružanje koje je obezbedio Zapad. Iza svake ruševine, drveta i vlati trave, možda se krije ukrajinski odred sa lanserima, koji čeka, spreman da pretvori ruske oklopne konvoje u tinjajuće gomile otpada.

Pametan plan blickriga, kako to obično biva u istoriji, pokazao bi se pametnim samo na kartama vojnih štabova. A vreme bi bilo na našoj strani.

Zapadni mediji se ponekad pitaju zašto Ukrajinci ne polude ili ne idu u paničnu kupovinu. Stvar je u tome da pred ozbiljnom pretnjom opšta populacija ostaje mirna i stabilna.

Dok masovna psihološka operacija Rusije uznemirava međunarodnu diplomatsku i poslovnu zajednicu u Ukrajini, ona ne ispunjava svoj cilj da demorališe i podeli ukrajinsko stanovništvo.

Jednostavno više nije 2014.

Foto: EPA-EFE/DAVE MUSTAINE

Primetite kako niko čak ni ne pominje stari koncept „Novorosije“ („Nove Rusije“) koji se proteže od Odese do Harkova. Posle osam godina rata u Donbasu, proruska osećanja u Ukrajini su niža nego ikada ranije.

Podrazumeva se da će sveobuhvatni rat primorati Rusiju da se suoči sa besnim stanovništvom od 40 miliona koje je raspoređeno kroz zemlju veličine Francuske.

Prema anketi od 15. februara, 58 odsto Ukrajinaca kaže da je spremno da pruži otpor ruskoj okupaciji, 37 odsto njih je reklo da bi htelo da uzme oružje. Odlučnost Ukrajinaca raste: u decembarskoj anketi, ovi brojevi su bili 50 odsto, odnosno 33 odsto.

Prema procenama ukrajinske vojske i mnogih stručnjaka za odbranu, ruska vojna snaga od preko 80 bataljonskih taktičkih grupa, ili skoro 130.000 ljudi, koncentrisanih u blizini Ukrajine, u Belorusiji i okupiranih područja Ukrajine, nije ni blizu dovoljna da u potpunosti zauzme zemlju.

A bez okupacije, bilo kakvi planovi da se u Kijevu uspostavi proruska marionetska vlada jednostavno nisu realni. Bez stalnog, neograničenog vojnog prisustva Rusije, takvo kolaboracionističko rukovodstvo ne bi imalo nikakve šanse da preživi čak i jedan dan u Ukrajini.

Ukoliko Putin donese odluku o invaziji, ruski narod se takođe suočava sa užasnom perspektivom.

Desetine hiljada kovčega vojnika se vraćaju u sve delove Rusije, rušeći ekonomske sankcije koje direktno utiču na živote običnih ljudi, potpuna politička izolacija i status odmetničke nacije koja vodi otvoreno agresivni osvajački rat.

Ovo neće biti rat u Donbasu, gde su ruski padobranci ubijeni u Debaljcevu i tajno sahranjeni niti će ovo biti Sirija, uz umešanost Vagnerovih plaćenika.

Pored toga, ruski rat protiv Ukrajine bio bi nulta osnova za globalnu ekonomsku krizu koja pogađa mnoge industrije, od vazdušnog transporta do gasa i nafte. To bi izazvalo nestašicu hrane širom sveta, odsecajući ljude od izdašnih ukrajinskih žetvi.

Uzimajući u obzir samo ove osnovne faktore, punopravna ruska invazija je kao jednačina sa toliko nepoznatih promenljivih i njeno rešenje se ne može predvideti.

Situacija, uz svu njenu složenost, ostavlja Ukrajini mnoge odskočne daske koje može da upotrebi protiv Rusije u bilo kom scenariju.

Drugim rečima, čak i ako Rusija baci svoju vojsku na Ukrajinu, ništa nije gotovo. Nijedan poraz ili katastrofa ne bi bili konačni.

Čak i ako Putin pozdravi poslednje deliće zdravog razuma i naredi vojsci da sutra napadne Ukrajinu – možemo li biti sigurni da bi ruska vojska, a posebno uži krug multimilijardera Kremlja, rado skočili da to izvrše?

General Valerij Gerasimov, načelnik ruskog generalštaba, zna da bi takva akcija bila katastrofa.

Za najveće ruske milijardere iza trona, sa svim njihovim kič vilama u Londonu, njihovim vilama na francuskoj rivijeri, luksuznim stanovima u Majamiju, decom u Oksfordu i njihovim milijardama u švajcarskim bankama, to je poslednje što žele.

Da li smo sigurni da ne bi izveli puč u tihoj palati da spasu ono što su ukrali od ruskog naroda ako kremljanski ludak odluči da napravi svoju najgoru grešku?

Za Ukrajinu ništa nije predodređeno, čak i ako najgore dolazi.

Autor je novinar koji pokriva odbranu i bezbednost u kijevskom Independentu. Izveštavao je o ratu u istočnoj Ukrajini od najranijih dana sukoba. Pokriva pitanja nacionalne bezbednosti, kao i vojne tehnologije i reforme odbrane u Ukrajini.  Osim toga, sa ukrajinskim borbenim formacijama raspoređen je u ratnu zonu Donbasa. Takođe je bio angažovan u Palestini i Demokratskoj Republici Kongo kao stalni izveštač u mirovnim snagama UN.