„Čak i ako se situacija smiri, ostaje činjenica da je Izrael i dalje optužen za genocid“: Analiza BBC nakon mera suda u Hagu

MKS nije naredio Izraelu da zaustavi svoju vojnu kampanju ali najviše pravno telo UN priznalo je da je situacija u Gazi katastrofalna.

Ono što je najvažnije, navodi se da je situacija „u ozbiljnom riziku od daljeg pogoršanja“ pre nego što sud donese konačnu presudu po optužbi za genocid, proces koji bi mogao potrajati godinama.

Kao rezultat toga, postavila je nekoliko zahteva Izraelu, uglavnom u skladu sa većinom od devet privremenih mera koje je tražila Južna Afrika.

Velikom većinom glasova 17 sudija suda presudilo je da Izrael treba da učini sve što je u njegovoj moći da izbegne ubijanje Palestinaca, nanošenje teških telesnih ili psihičkih povreda, stvaranje nepodnošljivih uslova za život u Gazi ili namerno sprečavanje rađanja Palestinaca.

Takođe se navodi da bi Izrael trebalo da učini više da „spreči i kazni“ javno podsticanje na genocid, navodeći primere izraelskog predsednika i ministra odbrane.

Pojavio se i poziv na „neposredne i efikasne mere“ za rešavanje humanitarne katastrofe u Gazi.

Ne poziv na prekid vatre, dakle, već niz zahteva koji bi, ako budu sprovedeni, drastično promenili prirodu izraelske vojne kampanje u Gazi.

Izrael oštro odbacuje tvrdnje o genocidu, tvrdeći da je Hamas taj koji je odgovoran za dovođenje palestinskih civila u opasnost.

U njemu se navodi da Hamas deluje unutar i ispod gusto naseljenih gradova i izbegličkih kampova u Gazi, čineći Izraelu praktično nemogućim da izbegne ubijanje civila.
I piše da se dosta potrudilo da upozori civile da izbegavaju opasnost.

Verovanje da Izrael ima „najmoralniju vojsku na svetu“ je gotovo univerzalno uverenje među jevrejskim građanima te zemlje.

Ali od početka oktobra, akcije Izraela dovele su do raseljavanja oko 85 odsto od 2,3 miliona stanovnika Gaze.

Oni koji beže od borbi tražeći utočište u bednim, pretrpanim skloništima, sa opadanjem zdravstvene zaštite i krajnje neadekvatnim humanitarnim zalihama.

Bilo je jasno, ubrzo nakon što je američka predsednica suda Džoan Donogu počela da govori, da je hitnost situacije u Gazi bila na umu suda i da Izrael nije uspeo u svom pokušaju da se ceo slučaj izbaci.

Sutkinja Donogu je iznela sumorni rezime patnje Palestinaca u Pojasu Gaze. Ona je rekla da je nevolja dece „posebno srceparajuća“.

Ovo nije konačna presuda suda o genocidu – za to će verovatno trebati nekoliko godina.

Ali mere na koje se danas pozivaju osmišljene su da Palestincima u Gazi pruže izvesnu meru zaštite, dok sudije smatraju fundamentalnom optužbom Južne Afrike protiv Izraela.

Izrael sada mora da odluči kako da odgovori.

Presude MKS su obavezujuće, ali ne postoji mehanizam za sprovođenje.

Izrael bi mogao da odluči da potpuno ignoriše sudije a mogao bi da tvrdi da već preduzima korake da ispuni zahteve suda.

Ali čak i ako se situacija smiri – a još nema znakova – ostaje činjenica da je Izrael i dalje optužen za genocid, slučaj za koji MKS veruje da je izvestan i stoga vredan daljeg detaljnog razmatranja.

Izrael, zemlja rođena iz pepela najgoreg primera genocida na svetu, sada mora da živi u ovoj pravnoj senci dok sud ne donese svoju presudu.