Ni NATO, ni Rusija ne žele direktnu konfrontaciju, niti se za takav sukob pripremaju, rečeno je danas tokom Beogradskog bezbednosnog foruma, na panelu posvećenom ratu u Ukrajini.
Nema razloga za direktan ratni sukob NATO i Rusije, ali ima mnogo retorike o tome, izjavila je Valentina Čakarova iz austrijske konsultantske firme Fejs.
Prema njenim rečima, nije zabeležen slučaj da je članica NATO napala Rusiju, niti da je Moskva izvršila agresiju na neku članicu alijanse.
Da je Ukrajina članica NATO, Rusija je ne bi napala, niti bi ušla u taj rat da nije računala na podršku Kine, ocenila je Valentina Čakarova.
Ona je izjavila da Moskva pokušava da uveri partnere da ima ideje o tome kako završiti ukrajinski sukob.
Kina i Brazil nude predloge o kraju rata u Ukrajini, koji su u interesu Rusije, navela je Valentina Čakarova.
Ona je ocenila da je Zapad na početku rata u Ukrajini formirao dobar pristup načinu pružanja podrške Kijevu, ali da se kasnije nije držao plana isporuke obećane vojne pomoći.
Novinar londonskog Tajmsa Maksim Taker je rekao da je Kijev izložen pritiscima da čini ustupke, mada ruski predsednik Vladimir Putin i dalje tvrdi da Ukrajina nema pravo da postoji.
Da bi se postigao trajan mir, potrebna je pobeda nad Rusijom, što je teško ostvariti, izjavio je Taker.
On je naveo da je Moskva izložena međunarodnim sankcijama, ali da u Rusiju i dalje sa Zapada stižu proizvodi koji su vrlo važni za njenu ratnu mašinu.
Bivši zamenik šefa ukrajinske diplomatije Oleksandr Čalji je rekao da bi za Kijev stratešku pobedu predstavljalo okončanje ruske agresije, isplata ratne odštete, kažnjavanje ratnih zločinaca i dobijanje garancija da se agresija neće ponoviti.
Garancija bezbednosti Ukrajine bi bilo njeno članstvo u NATO, ocenio je Čalji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.