Ankara i Vašington postigli su „uzajamno razumevanje“ o potrebi stabilizacije prilika u gradu Manbidž u severnoj Siriji i ostalim delovima istočno od reke Eufrat, izjavio je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu nemačkom listu Cajt.
Turska vojska je nastavila intervenciju u sirijskom Afrinu, a Manbidž je pominjan kao mogući sledeći cilj operacije „Maslinova grana“. Problem je što se u ovom gradu nalaze i američke trupe, te postoji opasnost da se dve članice NATO nađu na suprotnim stranama. U borbi protiv ISIL, američka vojska obučava i naoružava kurdske Jedinice narodne zaštite (YPG), koje Turska smatra za ogranak zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK), koju kao terorističku priznaju ne samo Ankara već i EU i SAD. Turska tvrdi da nema teritorijalne pretenzije prema Siriji i svoju vojnu intervenciju pravda namerom da spreči napade na svoju teritoriju i jačanje kurdskih terorističkih grupa na sirijskoj strani granice.
O Siriji, drugim regionalnim i bilateralnim temama, u Vašingtonu bi 19. marta trebalo da razgovaraju ministar Čavušoglu i američki državni sekretar Reks Tilerson. Ankara će sigurno ponovo zatražiti da SAD prekinu naoružavanje YPG, podsetiti na zahtev za izručenje bivšeg imama Fetulaha Gulena, koga optužuju da je glavni organizator neuspelog puča 2016. godine, ali će se naći verovatno i neke novije teme – čelik i gas. Sa 2,3 miliona tona, vrednim 1,2 milijarde dolara, Turska se nalazi na listi deset najvećih izvoznika čelika u SAD, kojima je predsednik Tramp najavio uvođenje carinskih tarifa. To će sigurno biti pomenuto, kao i istraživanje nalazišta prirodnog gasa kod obala Kipra. Pored italijanske kompanije Eni i američki Ekson je zainteresovan za istraživanje i eksploataciju gasa u kiparskim vodama, ali Turska se tome protivi bez uključivanja severnog, turskog dela Kipra. Turska vojska je nedavno sprečila postavljanje platforme za istraživanje gasa u blizini Kipra.
To je oštro osudio ne samo Kipar već i EU. Brisel je upozorio Tursku da, ako njena mornarica ne prestane da sprečava istraživanja nalazišta gasa kod Kipra, lideri EU bi mogli da odustanu od sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, najavljenog za kraj marta. Planirano je da se 26. marta u bugarskom gradu Varna sastanu turski predsednik Erdogan, EU čelnici Donald Tusk i Žan Klod Junker, premijer Bugarske Bojko Borisov i pokušaju da odblokiraju odnose Brisela i Ankare. Susret je doveden u pitanje, a ako do njega ipak dođe, očekivanja su više nego skromna.
Čini se da je spisak otvorenih pitanja između Brisela i Ankare sve duži, te je približavanje skoro nemoguće. Ministar Čavušoglu se, međutim, u razgovoru sa austrijskom koleginicom Karin Kneisel u Beču založio za normalizaciju poslednjih godina ozbiljno pogoršanih odnosa Turske i Austrije, čiji je kancelar Sebastijan Kurc tražio prekid pregovora EU sa Ankarom. U autorskom tekstu za britanski Telegraf, ministar Čavušoglu poručio je da je vreme da se EU oslobodi predrasude prema Turskoj i da je članstvo njegove zemlje obostrano korisno. „Bez Turske, Evropa bi ostala ranjiva“, piše Čavušoglu, dodajući da postoje ne samo politički već i ekonomski interesi za članstvo Turske u EU. „Bilo bi prikladnije da pripremimo naše građane za pozitivnu posledice eventualnog članstva Turske nego popuštanje ekstremistima koji prete da redefinišu politički centar u prevelikom broju evropskih zemalja“, zaključuje turski šef diplomatije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
