Čečenski disident izbegao atentat

Abdurahmanov je na internet postavio snimak na kojem se vidi kako, teško dišući, stoji iznad krvavog tela drugog čoveka, pitajući ga: „ko te je poslao, odakle si došao?“ pre nego što je pokazao čekić za koji tvrdi da je čovek upotrebio u pokušaju da ga ubije, piše Gardijan. Povređeni na zemlji, čiji je glas prigušen, je odgovorio da je došao „iz Moskve“ i da „oni imaju njegovu majku“.

Grupa za zaštitu prava Čečena sa sedištem u Švedskoj, Vajfond, opisala je napad kao pokušaj atentata. Abdurahmanovljev brat Muhamad rekao je za sajt Kavkaski čvor (Kavkazsky Uzel) da je on primljen u bolnicu pod policijskom pratnjom i da nije zadobio ozbiljnije povrede prilikom napada u Poljskoj. Napadač se takođe nalazi u bolnici.

Abdurahmanov je jedan od najistaknutijih otvorenih kritičara Ramzana Kadirova, lidera Čečenske Republike u Rusiji. On je napustio Čečeniju 2015, zbog pretnji jednog čečenskog zvaničnika povezanog sa Kadirovim.

Pošto mu je odbijen azil u Gruziji, Abdurahmanov je otišao u Poljsku, gde je živeo na tajnoj lokaciji, pokušavajući da dobije azil. NJegovu prijavu za azil je odbacilo poljsko ministarstvo unutrašnjih poslova 2018. Amnesty International je osudio ovu odluku, tvrdeći da bi Abdurahmanov bio suočen sa „veoma velikim rizikom od mučenja“ ako bi ga deportovali nazad u Rusiju.

Do napada na Abdurahmanova došlo je posle niza ubistava drugih poznatih protivnika čečenske vlade u Evropi. Gruzijski državljanin čečenskog porekla Zelimhan Hangošvili ubijen je avgusta 2019. u centralnom Berlinu.

Hangošvili se borio u drugom čečenskom ratu protiv ruskih snaga početkom ovog veka. Prilikom istraživanja koje su sproveli Belingket, Špigel i Insajder, osumnjičeni je identifikovan kao Vadim Krasikov, član ruske elitne jedinice za specijalne operacije Vimpel.

U izveštaju je zaključeno da je ubistvo Hangošvilija „planirala i organizovala ruska bezbednosna agencija FSB“. Moskva je odbacila sve optužbe za umešanost u napade.

Kadirov je postao lider Čečenije kada je njegov otac Ahmad ubijen u bombaškom napadu u glavnom gradu Groznom 2004. Kremlj smatra da je on zaslužan za uspostavljanje stabilnosti u toj oblasti posle islamističke pobune koja je usledila nakon dva rata. Ali grupe za zaštitu ljudskih prava tvrde da je to postignuto po cenu teških zloupotreba, uključujući ubistva i kidnapovanja.