Čega se Rusi najviše plaše?

Istraživanje je sprovedeno od 24. februara, prvog dana agresije na Ukrajinu, do 31. maja.

Kako piše moskovski Komersant, za Ruse je u ovom trenutku „prazan frižider strašniji od raketa“. Više ih brine lična egzistencija, pretnja „udobnosti“, navike i standardi na koje su navikli nego „mogući nuklearni rat“.

Prema ovom indeksu straha, Rusi se više plaše poskupljenja (podsetimo, očekuje se da će inflacija do kraja godine biti nešto ispod 30 odsto, a većina osnovnih prehrambenih proizvoda i kućnih aparata porasla je sa 30 na 70 odsto u prve tri mesečne rate) i deficit proizvoda i usluga. I to pre svega zapadnih, na koje su navikli i koji su im postali svakodnevica, a bez kojih su ostali zbog sankcija.

Tako ih nedostatak zapadnih brendova brine više od „situacije na ratištu u Ukrajini”.

Doduše, piše Komersant, Rusi komentarišu rat ili „specijalnu operaciju” na društvenim mrežama 5,5 puta više nego mediji. Neki analitičari navode da „dobar deo stanovništva” sve opreznije pristupa „izveštajima ruskih medija”, a smeta im i nedostatak informacija sa Zapada.

Međutim, zanimljivo je da najveću pažnju Rusa, što se tiče rata u Ukrajini, zaokupljaju napadi na ruske pogranične gradove, a pojavio se i strah od „mogućih terorističkih napada“ u ruskim gradovima. Ovo ih brine više od onoga što se dešava u samoj Ukrajini.

Nadalje, prema indeksu straha, odmah nakon nestašica, zapadne sankcije i izolacija od Evrope stvaraju najveću nelagodu za Ruse, piše Komersant pozivajući se na istraživanje KROS-a. Stoga izražavaju nezadovoljstvo blokiranjem Fejsbuka i Instagrama jer im je sloboda komunikacije ograničena.

Primetan je porast „posećenosti” dostupnih društvenih mreža, a sve manje ljudi surfuje po sajtovima ruskih medija. Zanimljivo je da im je i 2021. najveća fobija bila pandemija korone, koju danas praktično i ne pominju, pa sociolozi kažu da je na red došla i „pseudofobija“.

Sociolog Viktor Poturemski kaže za Komersant da su se Rusi „navikli i prilagodili na život u uslovima specijalne operacije“, ali zbog rata ne žele da menjaju navike i udobnosti, a sve više su zabrinuti zbog ličnog komfora i egzistencije koje će zbog sankcija biti dovedeni u pitanje, nego ratne operacije.

Veliki broj ispitanika je istakao da im je blokada Visa, Mastercard i American Ekpress kartica izazivala nelagodu i otežavala normalno funkcionisanje.

On kaže da je indeks aklimatizacije i navikavanja na ratnu situaciju visok, ali je očigledna zabrinutost za životni standard i strah da će morati da se odreknu mnogih stvari na šta su navikli, a ovo, po mišljenju sociologa, biće im teže nego razvoj ratnih događaja.

Istraživanje pokazuje da Rusi veruju da će im se životni standard pogoršati jer zbog sankcija više neće moći da priušte mnoge stvari koje su smatrali normalnim, dostupnim i neupitnim.

Inače, prema nekim istraživanjima, piše moskovski poslovni list RBK, oko 60 odsto Rusa smatra da im je ekonomska situacija lošija nego 2021. godine, a preko 65 odsto njih je uvereno da će im se materijalna situacija dodatno pogoršati.

RBK navodi da su Rusi samo za prva tri meseca rata ostali bez 10 milijardi dolara ušteđevine koje su ili morali da potroše da bi nadoknadili rupu u porodičnom budžetu ili su ugurani u čarapu za crne dane.

Povećali su se siva ekonomija i crno tržište, a posle pada prodaje bele tehnike od 75 odsto, potražnja polovnih proizvoda porasla je za dve trećine.

U moskovskim tržnim centrima potrošnja je u junu pala za oko 50 odsto. Više od 80 odsto Rusa ovog leta neće ići na odmor u inostranstvo, a nešto više od 50 odsto građana će godišnji odmor provesti kod kuće.