Celodnevna “edukacija” Rusa: „Hitlerova Evropska unija“, „zli“ Zapad, rusofobi Žil Vern, Viktor Igo, Radjard Kipling…

Gotovo ceo dan Rusima je prikazivan film “Kratak vodič o tome kako svet funkcioniše”, čiji su delovi nazvani „Rusofobija”, „Propaganda”, „Neprijatelj” i „Rat” („rat”, međutim, nema nikakve veze sa invazijom na Ukrajinu pošto je film snimljen 2021.), piše ruski Insajder.

Autori filma tvrde da su Rusija i Istočna Evropa “Srednja zemlja“.

Ovo nije, ukazuje Insajder, referenca na Tolkinovu Srednju Zemlju, već nezgodan prevod termina „Hartlend“, koji je početkom 20. veka skovao engleski geograf Helford Makinder i koji ruski propagandisti i danas rado koriste.

Prema rečima autora filma, ko god da kontroliše Srednju Zemlju, vlada celim svetom, pa su svi pretendenti na svetsku dominaciju “uvek dolazili u Rusiju“.

U delu o “rusofobiji“, autori filma zameraju Rusima što se klanjaju pred Zapadom i tvrde da je posle “Velikog rata, koji je Hitlerovu Evropsku uniju suprotstavio Sovjetskom Savezu, proces integracije sa Zapadom kontinuirano tekao u Srcu Zemlje“.

Razlog tome je, tvrde autori, zato što su u Sovjetskom Savezu takvi “rusofobi” kao što su Radjard Kipling, Danijel Defo, Viktor Igo i Žil Vern objavljivani u milionskim tiražima.

Nakon što se u prvom delu publici sat i po priča najneočekivanija “pesma” o rusofobiji i zapadnoj propagandi u savremenom svetu, u drugom delu autori doživljavaju neku šizofreničnu metamorfozu i izjavljuju upravo suprotno: “Novi način komunikacije onemogućio je propagandu, kao i svaku laž. Uz propagandu, u zaborav je potonula i rusofobija koju je ona izazvala. U istoriji čovečanstva, propaganda je opstala samo kao mentalni artefakt”, prenosi Insajder delove filma.

Sve ove egzotične izjave u filmu pozvani su da svojim autoritativnim mišljenjem potkrepe “stručnjaci” od kojih su većina, uverljivosti radi, stranci – nekad pravi, a nekad sa ruskim pasošem, kao što je Švajcarac Gaj Metan – po njegovoj knjizi snimljen je ovaj film. Insajder podseća da je Metan dobio rusko državljanstvo još 1990-ih, a 2017. godine odlikovan je ruskim Ordenom prijateljstva.

Iste godine, Reporteri bez granica, nakon konferencije koju je organizovao o aktivnostima Belih šlemova u Siriji, proglasili su Metana repetitorom ruske propagande.

U ovom filmu Gaj Metan igra ulogu stranca i za “agresiju Zapada” okrivljuje katolike, koji su “promenili veru i izazvali raskol”. On takođe tvrdi da je pod Ivanom Groznim Rusija ponovo postala glavni igrač i da je upravo on vratio Rusiji njen raniji uticaj. Legendu o ubistvu kraljevog rođenog sina izmislili su “zapadni partneri“.

Stručnjaci u filmu su veoma “čudni ljudi” u čudnom okruženju, neki od njih, na primer, iz nekog razloga daju komentar dok sede u žbunju usred polja.

U filmu se pojavio i glumac Žerar Depardje, koji je 2013. dobio rusko državljanstvo, a sa njim i dva stana – u Čečeniji i Mordoviji (iako je iz nekog razloga ostao u Francuskoj).

On kaže da su se odnosi Rusije i Zapada relativno nedavno pogoršali i da je cela stvar “u nedostatku kulture“ – tako zvuče njegove reči u prevodu filmskih autora. Kome tačno nedostaje kultura, nije precizirao. Glumac je takođe žalio što su u Evropi zaboravili kako ju je Josif Staljin spasao od nacizma. Depardje je ispričao kako su ga francuski novinari pitali zašto se divi ruskom predsedniku.

„Dao sam im priliku da nabroje sve tvrdnje (protiv Putina): progon novinara, političar (Boris Nemcov) ubijen u blizini zidina Kremlja, ali kada su presušili, onda sam mirno odgovorio: „Da, Putin je, po mom mišljenje, divna osoba, ja lično ne mogu da zamislim da on daje naređenje da se iko ubije“.

Drugi stručnjak je izvesni počasni konzul Belgije u Damasku po imenu Elija Atije, ali u javno dostupnim izvorima nema podataka o osobi sa tim imenom. Osim toga, nije jasno zašto je konzul u Damasku postao stručnjak za Rusiju u filmu Prvog kanala.

Konzul tvrdi da Evropa ne voli Rusiju jer „zemlja ima osećaj sopstvenog dostojanstva“, a u „Evropi takve stvari „nisu dobrodošle“.

U ime ruskih stručnjaka, u filmu se pojavljuje moskovski ugostitelj Andrej Delos, osnivač restorana Puškin, koji ruski zvaničnici rado posećuju. Govoreći o rusofobiji, on je rekao da se sa njom suočava svaki dan i „nikakvi Puškinci to ne mogu da poprave“.

Drugi stručnjak za film je Ameri de Monteskje d’Artanjan, senator Gornjeg doma francuskog parlamenta.  On u filmu kaže da su lošu sliku o Rusiji stvorile SAD koje su Rusiju predstavile kao nastavak SSSR-a, iako su, u stvari, kažu, to potpuno različite stvari.

Insajder podseća da je  Ameri de Monteskje d’Artanjan ranije dolazio u Rusiju da posmatra izbore i došao do zaključka da je Rusija svojim sistemom glasanja “ispred mnogih država“.

Autori filma očigledno se nisu opredelili za zajedničko mišljenje o rusofobiji: ako je Andrej Delos (osnivač kafea Puškin) rekao da su Rusi u Evropi izbačeni pravo na ulicu, onda D’Artanjan tvrdi da Rusi, naprotiv , vole ih u Evropi, samo nema dobrih PR ljudi u zemlji.

Drugi stručnjak, bivši francuski senator Iv Poco di Borgo, poznat po tome što je posle aneksije Krima pozirao na poluostrvu u majici sa natpisom “Obama je ološ“, u filmu navodi da je, dok je bio senator, “ pozvao ministra spoljnih poslova i načelnika Ministarstva unutrašnjih poslova, da mu daju izveštaj o doseljavanju iz Rusije”. Tvrdi da im je predložio da im ukinu vize sa Rusijom i obojica su odmah pristala. Komična priroda ove situacije je u tome što francuski senator ne može tek tako da zahteva od ministra, ukazuje Insajder.

Drugi stručnjak, finansijer Serž de Palen, koga u filmu iz nekog razloga nazivaju grofom (očigledno zato što u istom filmu sa vojvodom nema mesta za običnog čoveka), objašnjava gledaocu da prava korupcija nije kada zvaničnici kradu, već kada banke podignu kamate.

Dakle, prema njegovim rečima, prava korupcija nije u Rusiji, već na Zapadu. Takođe je primetio da Putina na Zapadu ne vole zbog svojih hrišćanskih vrednosti: „Zapad, u želji da razvije svet ka postmodernizmu, razvija temelje koji postoje vekovima i izaziva proteste u sopstvenom stanovništvu”.

Putin fascinira ogroman broj ljudi na Zapadu jer oličava stare hrišćanske vrednosti, kao što su porodica, otadžbina. Zapadna štampa o tome uopšte ne govori. Zašto razvedeni Putin, koji svojim ljubavnicama poklanja jahte, oličava porodične vrednosti, „grof” nije objasnio.

Film se završava zagonetnim rečima, očigledno generisanim neuronskom mrežom: „Pravi rat je rat ideja. U novom komunikacionom okruženju (?), čovečanstvo je shvatilo razmere sukoba između etike i pragmatike, a i stvarnost se pojavila onakva kakva jeste, a onda je počela nova era.”