Čemu Beograd da se nada u sporu sa Hrvatskom oko Dunava?

To je onaj deo odluke Arbitražnog suda koji se tiče razgraničenja na kopnu, kaže za Danas Davor Đenero, politički analitičar iz Hrvatske.

Đenero objašnjava da kada sud sudi po načelu međunarodnog prava, tada se drži načela katastarske pripadnosti. Hrvatska je insistirala na katastarskom načelu i svuda gde se pozvala na katastar, ti delovi su joj pripali.

– Upravo to pitanje objašnjava stav suda prema sporu oko Dunava, gde Srbija insistira na razgraničenju na sredini Dunava, a Hrvatska na katastarskom načelu, odnosno insistira na adama na Dunavu i na teritorijalnim džepovima na levoj obali reke. Sud je presudio u korist Hrvatske u sporu sa Slovenijom kada je reč o razgraničavanju na Muri, Sutli i na Savi, a to su delovi na kojima je Hrvatska insistirala, pozivajući se na katastarska načela. To pojačava pregovaračku poziciju Hrvatske u odnosu na Srbiju – smatra Đenero.

Komentarišući odbijanje Hrvatske da poštuje presudu Arbitražnog suda u Hagu, Đenero kaže da bi bilo problematično da Zagreb nije najavio da neće priznati odluku arbitražnog suda pre nego što je ta odluka donesena.

– Hrvatska je, međutim, još pre dve godine istupila iz arbitražnog procesa jer je kontaminiran, o čemu svedoče transkripti razgovora slovenačke predstavnice u Arbitražnom sudu Simone Drenik i slovenačkog sudije Jerneja Sekoleca koji su procureli u javnost, budući da takva komunikacija nije dozvoljena – navodi Đenero i dodaje da je „sve počelo još ranije 2015. kada je prostodušni ministar spoljnih poslova Slovenije u jednoj TV emisiji rekao da će Arbitražni sud doneti odluku u korist Slovenije.“

Đenero konačno rešenje spora između Zagreba i Ljubljane vidi u bilateralnim razgovorima.

– Ova, od strane Hrvatske, nepriznata odluka arbitražnog suda predstavlja osnovu za bilateralne razgovore između Hrvatske i Slovenije, gde Slovenija ima jaču poziciju, budući da može da blokira Hrvatsku na njenom putu ka šengen zoni. Zato će ovaj teritorijalni spor konačno biti rešen bilateralnim dogovorom Slovenije i Hrvatske – zaključuje Đenero.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže za Danas da budući da su i Hrvatska i Slovenija članice Evropske unije, veruje da će ih Brisel naterati da priznaju presudu jer je ona obavezujuća za obe strane i ne postoji pravo žalbe na nju. On je dodao, da je stvari dodatno zakomplikovalo to što je spor veoma dugo trajao. Popov kao adut za Srbiju navodi to što za pregovore postoji mešovita komisija koja je formirana odavno, „iako se ona nažalost retko sastaje“, ali ističe da je velika greška to što nije postojala inicijativa da se sporovi koje Srbija ima rešavaju ranije.

– Najprirodnije bi bilo da granica prati tok reke, ali on se vremenom menjao i Hrvatska ne priznaje ovakvo rešenje već insistira na katastarskoj podeli. A osim toga Hrvatska je pre nas ušla u EU što joj daje dodatnu prednost koju nije isključeno da će iskoristiti kad do rešavanja spora dođe – kaže Popov, koji jedno od mogućih rešenja vidi u tome da postupak ide u arbitražu.

On podseća da su jedino Crna Gora i BiH rešile pitanje demarkacije u regionu, a da za sve ostalo tek treba napraviti dogovor, pri čemu smatra da bi Srbija mogla da ima problem i u rešavanju spora oko granice kod Drine sa BiH. Upitan da li će ovi sporovi imati uticaja na stabilnost u regionu, Popov kaže:

– Kada je atmosfera dobra i povoljna, onda se svi problemi lakše rešavaju, ali kada su stvari zategnute to može svakog časa da eskalira i da se iskomplikuje. Čak i najbanalnije sitnice mogu da izazovu varnice, pogotovo kada su granični sporovi u pitanju. 

Zagrebački Jutarnji list piše da je na dan kada je Arbitražni sud doneo odluku o sporu Slovenije i Hrvatske objavljeno da će se američki predsednik Donald Tramp u četiri oka susresti sa Kolindom Grabar Kitarović na samitu Inicijative tri mora (Jadran-Baltik-Crno more), koji se održava u Varšavi 6. jula, a među temama sastanka će se navodno naći i arbitražna presuda.

Jedan u nizu sporova

Teritorijalni spor Slovenije i Hrvatske samo je jedan u nizu teritorijalnih sporova u regionu, koji nisu rešeni ni nakon više od dve decenije od sticanja nezavisnosti bivših republika SFRJ. Ova odluka Arbitražnog suda bi mogla biti važna i za BiH, na primer, „u neumskom akvatorijumu“ da bi imala izlaz na more i na Uni kod Kostajnice, ali i za Crnu Goru kada je reč o području rta Oštra i Prevlake. Takođe nije rešen ni granični spor između Crne Gore i Kosova.