Cena nafte odoleva istorijskim sporazumima

Pošto su Aleksandar Novak i Halid al-Falih postigli dogovor o zajedničkom radu na donošenju mera za stabilizaciju tržišta nafte i obezbeđivanju održivog nivoa investicija u naftnom sektoru na duži rok, cena nafte je nešto skočila ali je i dalje ostala zabrinjavajuće niska za zemlje njene izvoznike čiji budžeti presudno od nafte zavise. Juče oko 16 sati barel lake američke nafte (WTI) prodavao se po ceni od 44,82 dolara ili 0,74 odsto višoj ceni nego prethodnog dana, a barel nafte tipa Brent je poskupeo za 0,63 odsto na 47,15 dolara. U prošli petak se nafta takođe nešto pomerila nagore, posle izjave ruskog predsednika Vladimira Putina, da bi zamrzavanje njene proizvodnje na sadašnjem nivou moglo da bude dogovoreno na Međunarodnom ekonomskom forumu zakazanom za kraj septembra u Alžiru. Eksperti su u pogledu efekata bili skeptični, ali sama najava održavanja ovog foruma, i u okviru njega neformalnog sastanka članica OPEK-a uz učešće Rusije koja nije član, pogurala je početkom avgusta cenu nagore.

Većina stručnjaka za naftno tržište upozorava da je proizvodnja nafte tako visoka, da njeno zamrzavanje na sadašnjem nivou ne bi imalo naročitog efekta na cenu. Međunarodna agencija za energetiku je u julu objavila da su države članice OPEK dostigle najviši nivo proizvodnje od 2008. godine – 32,73 miliona barela dnevno. Ta Agencija, s druge strane, procenjuje da će rast tražnje za naftom u 2017. godini biti usporen.

Mada su eksperti računali da će Iranu za obnovu predsankcionog nivoa proizvodnje nafte od oko četiri miliona barela dnevno biti potrebno i nekoliko godina, Teheran je više nego iznenadio – do polovine ove godine već je proizvodio 3,63 miliona barela dnevno, a izvozio 2,1 milion. Ali povećanje proizvodnje i izvoza nije Iranu, zbog niske cene, donelo i odgovarajuće uvećanje budžetskih prihoda.

Na sastanku održanom 17. aprila ove godine u Dohi, zemlje najveći izvoznici nafte nisu uspele da se dogovore o zamrzavanju njene proizvodnje, kao najefikasnijem koraku za podizanje cene, jer je Saudijska Arabija postavila uslov da se tom zamrzavanju pridruži što širi krug proizvođača, a pre svega Iran, što je Teheran u principu prihvatio, ali je priključenje takvom koraku vezao za trenutak kad iranska proizvodnja nafte dostigne predsankcioni nivo. Smatra se da je taj uslov Teherana ispunjen i, što se toga tiče, dogovor bi mogao da bude postignut, ali su efekti sada upitni.

Nekoliko velikih i bogatih izvoznika nafte nemaju više vremena da čekaju na presudne odluke i istorijske mere, budžeti i tako bogatih zemalja kao što je Kuvajt ili Katar u krizi su i prete im dosad nezapamćeni deficiti. Zato je u Kuvajtu 1. septembra stupila na snagu odluka o povećanju cene benzina za fantastičnih 83 odsto, ali na nivo o kome vozači u Evropi mogu samo da sanjaju – zavisno od kvaliteta goriva litar je od 25 do 49 evrocenti. Ipak, Kuvajćani su, prema izveštajima svetskih medija, pohrlili masovno na benzinske pumpe da ostvare još jednu uštedu pred poskupljenje. Katar će ove godine, ocenjuje se, imati budžetski deficit veći od 12 milijardi dolara, pa pošto u toj zemlji za domaće stanovništvo i domaće firme ne postoje porezi, problem se, za početak, rešava uvođenjem doplate od 8,60 evra na svaku kartu Qatar airways na međunarodnim linijama koje se realizuju preko Dohe. Doplata se obračunava od prošle nedelje i važi za letove od 1. decembra.

Putin: Nećemo prodavati Gasprom

Moskva – Ruski predsednik Vladimir Putin juče je rekao da Rusija ne namerava da prodaje kompaniju Gasprom iako joj je tržišna kapitalizacija izražena američkim dolarima za poslednjih deset godina smanjena za 80 odsto. „Gasprom je jako potcenjen, to je očigledna činjenica. Ali mi se ne spremamo da ga prodajemo s obzirom na osobenosti ruske ekonomije, socijalnu sferu i rusku energetiku, rekao je Putin u intervjuu za Blumberg. Kompanija Gasprom zapošljava 400.000 ljudi i za poslednjih deset godina je ostvarila profit od 1000 milijardi dolara

Rusija je objavila nameru da proda državni paket u dve naftne kompanije – Rosnjeft i Bašnjeft. Prvi potpredsednik ruske vlade Igor Šuvalov juče je rekao da ruska vlada već ima spisak kompanija zainteresovanih za 19,5 odsto akcija u Rosnjefti, dok je ruski predsednik Vladimir Putin dao da se nasluti da će državni paket u Bašnjefti vrlo verovatno kupiti Rosnjeft. Dakle, državna kompanija će kupiti akcije u drugoj državnoj kompaniji. Putin je rekao da to nije najbolje rešenje, a li princip je da kupac postaje onaj ko ponudi najviše novca za državni paket.