Cene stanova u Minsku „eksplodirale“: Rusi od mobilizacije beže i u Belorusiju

Zajedno sa Gruzijom i Kazahstanom, ali i zemljama poput Turske i Srbije, Belorusija je postala jedna od država u koje beže Rusi koji iz raznih razloga ne žele da idu u rat protiv Ukrajine.

Agencije za nekretnine i stanodavci su prvi u Belorusiji koji su imali posla sa ruskim muškarcima koji na brzinu beže iz svoje zemlje – zbog naloga predsednika Vladimira Putina o „delimičnoj mobilizaciji“.

Aljona živi u Minsku i poseduje nekoliko stanova. Kaže da je priliv Rusa veoma veliki i pretpostavlja da su za stanove posebno zainteresovani mladići, koji ne žele da ratuju. „Ne dolaze hiljade ili desetine hiljada, ali potražnja je ipak ogromna“, kaže ona.

Situacija je podseća na 2014. kada je u Minsku održano Svetsko prvenstvo u hokeju na ledu. „Tada je došlo mnogo navijača, posebno iz Rusije. Hoteli i apartmani su bili unapred rezervisani jer je velika potražnja bila predvidljiva. Sada je bila nepredvidljiva“, kaže Aljona za Dojče vele.

Cene zakupa su poslednjih dana značajno porasle i to ne samo u centru Minska. „Čak i na periferiji, teško da možete dobiti stan za manje od 100 beloruskih rubalja (oko 40 evra) dnevno“, kaže ona. Prema njenim rečima, bolje lokacije već koštaju više od 100 evra na dan.

To je dovelo i do sve veće potražnje u malim gradovima koji okružuju belorusku prestonicu.

„Rat definitivno nije za mene“

Sergej (32) iz Moskve izabrao je stan u gradu Molodečno, 70 kilometara od Minska.

„Pet dana nakon što je naređena mobilizacija, seo sam u voz za Belorusiju. Lično nisam dobio poziv, ali su mnoge kolege i poznanici morali da odu u vojnu službu“, kaže ovaj mladić koji nije služio vojsku.

Kako kaže, nije želeo da izaziva sudbinu i brzo se uputio van zemlje, jer zna da u slučaju mobilizacije može da bude pozvan.

„Radim za malu logističku kompaniju i nisam želeo da menjam svoj život. Nemam čak ni pasoš, jer me ne zanimaju putovanja u inostranstvo. Bio sam ranije u Belorusiji, u Minsku i Brestu. Ali više volim da se opustim u prirodi, a to može i van Moskve“, kaže on.

Sergej ne zna koliko će ostati u Belorusiji. „Dogovorio sam se sa gazdaricom da ću ostati nekoliko dana i da plaćam svakodnevno. Najavio sam joj da bi kasnije mogli da dođu i moji prijatelji. Ona nema ništa protiv. Lepo je što ne želi još i da profitira od ove situacije“, kaže Sergej.

Uprkos srdačnosti koju doživljava u susednoj Belorusiji, Moskovljanin je zabrinut jer redovno prati novosti i razmenjuje poruke sa porodicom i prijateljima.

„Trenutno sam na odmoru o svom trošku, ali svakako hoću da se vratim kući. Ali, ako me tamo čeka poziv u rat u Ukrajini, onda to definitivno nije za mene“, kaže Sergej. „Ne želim da raspravljam o tome ko je u ovom sukobu u pravu, a ko ne. Sve što se tiče vojske, uopšte me ne zanima.“

„Nekad sam žalio što nemam sina“

Anton iz Sankt Peterburga u Brest je stigao krajem prošle sedmice. Porodica se konsultovala i odlučila da bi mu, kao vojnom obvezniku, u sadašnjoj situaciji bilo bolje da napusti zemlju.

„Osim Belorusije, nisam razmišljao ni o jednoj drugoj mogućnosti jer imam tetku koja živi u blizini Besta. To je rešilo i problem sa smeštajem“, priča on za DW.

„Hteo sam da potražim posao, pa da dobijem boravišnu dozvolu. Ali u Belorusiji se priča da bi moglo doći do mobilizacije i da bi Rusi koji su pobegli iz zemlje mogli biti tamo nasilno vraćeni.“

Izbegava diskusiju o ratu u Ukrajini i govori samo o „protivrečnim informacijama“ zaraćenih strana. Istovremeno se bez oduševljenja seća svog vojnog roka.

„Početkom devedesetih regrutovan sam u artiljeriju. Morao sam tamo da radim sve moguće, ali to nije bila borbena obuka. Za mene je to bačeni deo života“, kaže on.

Anton je još uvek optimista i nada se da će mu se supruga i dve ćerke uskoro pridružiti u Brestu: „Ranije sam žalio što nemam sina, ali sada mislim da je ovako možda i bolje, jer, više bih brinuo za njega nego za sebe.“

„Kad i gde ćemo dalje, samo je pitanje vremena i novca“

Viktor je u Belorusiju došao iz Smolenska i ne želi da se tačno zna gde se nalazi.

„Moji prijatelji i ja smo iznajmili auto sa vozačem. Želimo da sve ostane tajna, čak smo i mobilne telefone ostavili u Rusiji“, kaže mladić, ističući da je to neophodno iz bezbednosnih razloga. Jer, ni on ne isključuje da bi Belorusija mogla da izruči ruske državljane koji izbegavaju mobilizaciju.

„Kada smo prešli granicu, tamo je još bilo relativno mirno. Sada javljaju da na putevima postoje kontrolni punktovi na kojima se proveravaju dokumenti muškaraca koji izlaze iz Rusije i upoređuju se sa spiskovima za mobilizaciju“, kaže Viktor.

On i njegovi prijatelji su morali brzo da odluče kako da izbegnu mobilizaciju, pa su se zato odlučili za Belorusiju – to im je bilo najbliže.

„Za sada iznajmljujemo kuću na selu. Izbegavamo da idemo u gradove, pratimo situaciju i gledamo kuda dalje. U svakom slučaju, opasno je duže ostati u Belorusiji. Kad i gde ćemo dalje, samo je pitanje vremena i novca“, kaže Viktor iz Smolenska.