Centar za životnu sredinu Banjaluke zatražio konsultacije zbog rudnika jadarita

„Naše ekološke kolege su uputile zahtev za iniciranje međunarodnih konsultacija sa  Srbijom o značajnom prekograničnom uticaju na životnu sredinu i zdravlje Prostornog plana područja posеbnе namеnе za rеalizaciju projеkta еksploatacijе i prеradе minеrala jadarita u nalazištu kod Loznice, shodno odredbama Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu (ESPOO Konvencija)“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je u dopisu nadležnim organima RS i BiH Centar za životnu sredinu iz Banja Luke naveo da „imajući u vidu da je britansko-australijska korporacija Rio Tinto vodeća za investiranje u ovaj projekat, izražava se zabrinutost za ekološke i društvene standarde koje bi oni mogli da postave“.

Rio Tinto je, kako se navodi, „jedna od najozloglašenijih međunarodnih korporacija, koja broji skandale širom sveta, od Madagaskara i Indonezije, pa do Papua Nove Gvineje“.

„Smatramo da moramo odgovorno da se postavimo prema ovom projektu koji obrađuje jako specifičan i jedinstven mineral jadarit, što svakako predstavlja pionirski i rizičan projekat, posebno kada, kao u ovom slučaju, nema dovoljno informacija o uticaju“, navodi se u saopštenju.

Ističe se da je Srbija u obavezi prema ESPOO konvenciji da za projekte koji imaju prekogranični uticaj na životnu sredinu obavi konsultacije sa organima i javnošću sa druge strane granice.

Zbog toga, kako se navodi, što se Srbija nije pridržavala ove konvencije, projekat izgradnje novog bloka termoelektrane Kostolac B i proširenje kopa Drmno 2016. godine morao se ponavljati.

„S obzirom da je Prostorni plan posebne namene eksploatacije jadarita usvajan i donošen pred kraj prošle godine, u vreme praznika, kako se javnost ne bi osvestila, imamo razloga da smatramo da nisu obavljene prekogranične konsultacije i da će i ovaj plan morati da padne“, navodi se u saopštenju.

Udruženja su navela da „zahvaljuju borcima za ekologiju iz RS i BiH što su se uključili u odbranu Balkana od litijuma, jer njegova prerada zahteva najagresivnije metode i njegovi štetni uticaji mogu biti kolosalni“.

Dodaje se da bi, zbog blizine reke Save, bilo najbolje uključiti i Hrvatsku u procenu prekograničnog uticaja.

„Zalažemo se da se i u drugim spornim situacijama, kao što je projekat rudarenja zlata na istoku Srbije, takođe proveri da li su održane prekogranične konsultacije“,  navodi se u saopštenju.