Centralna banka Rusije prvi put o padu rublje: „Ušli smo u još jedan period tržišne disfunkcije“

Veruju da će vremenom naučiti da zaobiđu sankcije i da će sve biti bolje, prenosi The Moscow Times.

Nova ograničenja zahtevala su „prilagođavanje servisiranja spoljnotrgovinskih tokova“, napominje Centralna banka u svom pregledu finansijske stabilnosti.

„Ove sankcije u smislu plaćanja za izvoz i uvoz utiču pre svega na vreme prijema prihoda od izvoza“, objasnio je zamenik predsednika Centralne banke Filip Gabunia.

Rusija je izbačena iz globalnog finansijskog sistema, a devizni kurs je uglavnom određen odnosom izvoznih i uvoznih tokova.

„Letnje sankcije na Moskovskoj berzi pogodile su uvoz više, a ove su pogodile izvoz. Zbog toga smo letos videli jačanje rublje, a sada se ona urušava“, slažu se analitičari MMI koji rade analize ruske i svetske makrostatistike.

„U stvari, ušli smo u još jedan period tržišne disfunkcije, kada su ograničenja za banke dovela do privremenih transakcijskih problema na deviznom tržištu“, napominje ekonomista Jegor Susin.

Centralna banka veruje da će kompanije na kraju pronaći načine da zaobiđu sankcije, kao što je uvek bilo, a devizno tržište će se stabilizovati.

„Kao što pokazuju prethodne epizode sankcija, ograničenja stvaraju infrastrukturne probleme za spoljnu ekonomsku aktivnost, ali srednjoročno i dugoročno, dinamika deviznog kursa određena je fundamentalnim faktorima“, piše Centralna banka.

Pitanje je vremena kada će se sistem prilagoditi, siguran je Gabunia.

Ako se sistem i dalje ne prilagodi, Centralna banka je spremna da interveniše, upozorio je Gabunia, ali nedelju dana je još uvek prekratak period za donošenje zaključaka i preduzimanje radikalnih mera.

„Ako kratkoročna volatilnost uzrokovana problemima sa plaćanjem stvara pretnje finansijskoj stabilnosti, imamo dovoljan arsenal mera da izgladimo ovu situaciju. I mi ćemo ih koristiti ako se nešto desi. “

Prema njegovim rečima, poznat je arsenal mera: to su različiti oblici obezbeđivanja likvidnosti bankama, direktno poslovanje na deviznom tržištu i promene u poslovanju koje se odnose na preslikavanje operacija po fiskalnom pravilu.

Centralna banka je već obustavila kupovinu deviza za Ministarstvo finansija u skladu sa budžetskim pravilom, čime je udvostručila veličinu deviznih intervencija – sa 4,2 na 8,4 milijarde rubalja dnevno.

Ovih 8,4 milijarde sastoji se od nekoliko komponenti, uključujući kupovinu deviza za Ministarstvo finansija, koju je Centralna banka suspendovala u drugom kritičnom trenutku – u avgustu 2023. godine, kada je kurs rublje prešao granicu od 100 rubalja.

Otkazivanje ovih kupovina će povećati iznos valute koju prodaje Centralna banka.

Konačno, Centralna banka može da podigne stopu kako bi smanjila potražnju u ekonomiji, uključujući i uvoz, ali za to nema potrebe, kaže Gabunia.

„Ne moramo da preduzimamo nikakve hitne mere, jer u ovom trenutku ne vidimo pretnje finansijskoj stabilnosti. Ali nastavićemo da pažljivo pratimo situaciju. “