Cenzurišu li društvene mreže propalestinski sadržaj?

“Mislio sam da ću imati milione pregleda,” rekao je Madens za Al Džaziru, “ali pregledi su stali“.

Madens je jedan od stotina korisnika društvenih medija koji optužuju najveće svetske platforme društvenih – Facebook, Instagram, X, YouTube i TikTok – za cenzurisanje računa ili aktivno smanjenje dometa propalestinskog sadržaja, što je praksa poznata kao „shadowbanning“ (zabrana iz sene).

Autori, aktivisti, novinari i redovni korisnici širom sveta rekli su da postove koji sadrže heštegove poput “FreePalestine” i “IStandWithPalestine”, kao i poruke koje izražavaju podršku palestinskim civilima koje su ubile izraelske snage, platforme sakrivaju.

Neki su korisnici takođe optužili Instagram, koji je u vlasništvu Mete, za samovoljno uklanjanje postova koji spominju Palestinu, zbog kršenja “uputstava zajednice”. Drugi su rekli da su njihove Instagram priče sakrivene zbog deljenja informacija o protestima podrške Palestini u Los Anđelesu i San Francisku. Neki su se takođe navodno žalili na reč “terorista” koja se pojavljuje kod njihovih ličnih podataka na Instagramu.

U objavi na platformi X od 15. oktobra, portparol Mete Andi Stone je za smanjeni domet objave okrivio grešku.

“Ova greška jednako je uticala na račune širom sveta i nije imala nikakve veze sa sadržajem i temom – i popravili smo je što je brže moguće”, napisao je Stone.

‘Zabrana iz sene’

Na pitanje o optužbama za zabranu iz sene, Ston je Al Džaziri ukazao na post na blogu koji je Meta objavila ističući svoje najnovije napore u borbi protiv dezinformacija povezanih s ratom Izraela i Hamasa. U objavi je navedeno da se korisnici koji se ne slažu s odlukama kompanije o moderisanju mogu žaliti.

BBC je izvestio da se Meta izvinila zbog dodavanja reči „terorista“ na propalestinske račune, rekavši da je problem koji je “nakratko uzrokovao neprikladne arapske prevode” rešen.

Portparol TikToka rekao je za Al Džaziru da kompanija “ne moderiše niti uklanja sadržaj na temelju političke osetljivosti”, dodajući da platforma uklanja “sadržaj koji krši smernice zajednice, koje se jednako primenjuju na sav sadržaj na TikToku”.

YouTube i X nisu odgovorili na Al Džazirin zahtev za komentar.

Grupe za građanska prava ne prihvataju ova poricanja platformi.

Ovog meseca 48 organizacija, uključujući 7amleh, Arapski centar za napredak društvenih medija, koji se zalaže za digitalna prava palestinskog i arapskog civilnog društva, izdao je izjavu u kojoj poziva tehnološke kompanije da poštuju palestinska digitalna prava tokom rata koji je u toku.

“Zabrinuti smo zbog značajne i nesrazmerne cenzure palestinskih glasova putem uklanjanja sadržaja i sakrivanja heštegova, među ostalim kršenjima ”, stoji u saopštenju.

“Ova ograničenja za aktiviste, civilno društvo i branioce ljudskih prava predstavljaju ozbiljnu pretnju slobodi izražavanja i pristupu informacijama, slobodi okupljanja i političkom učešću.”

Jalal Abukhater, menadžer 7amleha, rekao je za Al Džaziru da je organizacija dokumentovala 238 slučajeva propalestinske cenzure, uglavnom na Facebooku i Instagramu. To uključuje uklanjanje sadržaja i ograničenja računa.

“Postoje nesrazmerni napori usmereni na sadržaj vezan uz Palestinu”, rekao je Abukhater u intervjuu za Al Džaziru.

“Nasuprot tome, službeni izraelski narativ, koliko god preterano nasilan mogao biti, dobio je više slobode jer Meta smatra da dolazi od “službenih” entiteta, uključujući izraelsku vojsku i vladine zvaničnike.”

Pregledi padaju objavom o Palestini

Dvadesetšestogodišnja marketinška menadžerica iz Brisela koja je tražila da ostane anonimna kako bi zaštitila svoj identitet, primetila je da je pažnja koju je imala na Instagram pričama naglo opala kada je na svoj lični račun imala objavu o Palestini.

“Imam oko 800 pratilaca, a obično dobijem 200 pregleda za priču”, rekla je za Al Džaziru.

“Ali kad sam počela objavljivati o Palestini, primetla sam da pregledi padaju.”

Žena je rekla da je zabrinuta jer nena priča nije sadržavala eksplicitne slike niti govor mržnje.

“(Bilo je) o razumevanju da su Palestinci ljudi i da zaslužuju živeti slobodno u miru u regionu”, rekla je.

“Zašto se to cenzuriše?”

Još jedna korisnica Instagrama, 29-godišnja inženjerka mašinstva iz Indije koja je takođe tražila anonimnost, primetila je da njene Instagram priče o protestima u Los Anđelesu i kalifornijskom zalivu nemaju pregleda čak niti nakon sat vremena.

“To je bilo neobično”, rekla je.

Potom je objavila selfi, koji je dobio uobičajenu pažnju, kako je rekla.

Drugi korisnici imali su slična iskustva i sami su se žalili na platformama društvenih medija.

“Nakon što sam juče objavio priču o ratu u Gazi na Instagramu, moj račun je blokiran”, objavio je Pulitcerom nagrađeni novinar Azmat Kan na platformi X.

“Mnoge kolege i novinari prijavili su isto. To je pretnja protoku informacija i verodostojnom novinarstvu o ratu bez presedana.”

Pakistanska autorka Fatima Buto takođe je rekla da je Instagram zabranjuje u seni i ograničava komentare i objave priča.

“Toliko učim o tome kako demokratije i tehnologija sarađuju na suzbijanju informacija tokom ilegalnih ratova za koje ne mogu dobiti podršku”, objavila je na X.

U videu koji je objavila na Instagramu rekla je da se njeni postovi ne prikazuju u fidovima njenih pratitelja na platformi.

Kan i Buto nisu odgovorili na upite Al Džazire za komentar.

‘Cenzurisanje glasova Palestinaca’

Amer Al Katahtbeg, 25-godišnji osnivač i glavni urednik portala Muslim, novinske veb stranice koja se fokusira na muslimanska pitanja, primetio je da su postovi publikacije došli do znatno manje ljudi na Instagramu u poslednjih nekoliko dana, zabeleživši nagli pad sa 1,2 miliona pre početka rata, na nešto više od 160.000 sedmično nakon što je rat počeo.

„Najuočljivija cenzura koji se provodi je ona prema bilo kojem računu koji u pričama i objavama na Instagramu uz heštegove kao što su # FreePalestine, and #ISStandWithPalestine, spominje ključne reči kao što su ‘Palestina’, ‘Gaza’, ‘Hamas’, čak ‘Al Quds’ & ‘Jerusalem’“, rekao je Al Katahtbeg za Al Džaziru.

Muslim nije jedina publikacija koja je optužila platforme društvenih medija za cenzuru. Nekoliko dana nakon što je Hamas prvi napao Izrael, Mondoweiss, propalestinska novinska kuća sa sedištem u SAD-u, rekla je da je TikTok zabranio njihov račun i da ga je vratio tek nekoliko sati kasnije nakon negodovanja na internetu.

Quds News Network sa sedištem u Palestini objavio je na X-u da je Meta suspendovala njihovu stranicu na Facebooku.

Ovo nije prvi put da su platforme društvenih medija optužene za cenzurisanje glasova Palestinaca.

Nezavisni izveštaj koji je naručila Meta nakon izraelskog rata protiv Gaze 2021, objavljen godinu kasnije, pokazao je da je kompanija negativno uticala na ljudska prava palestinskih korisnika u područjima kao što su “sloboda izražavanja, sloboda okupljanja, političko sudelovanje i nediskriminacija”.

Prema nalazima koje je 7amleh podelio s Al Džazirom, Facebook je od januara do juna 2020. primio 913 apela izraelske vlade da ograniči ili ukloni sadržaj sa svoje platforme. Facebook je pristao na 81 odsto tih zahteva.

“To nije novo. Palestinci su se i pre suočavali sa cenzurom Mete i sada to opet doživljavaju”, rekao je Al Katahtbeg za Al Džaziru.

Portparol Mete nije odgovorio na zahtev za komentar.

Načini varanja algoritma

Neki ljudi koji su rekli da su iskusili cenzuru na društvenim mrežama pribegavali su zaobilaznim rešenjima.

Naprimer, kada je objavljivao na Instagramu, palestinski aktivista koji nije želeo biti imenovan zbog svoje sigurnosti, rekao je za Al Džaziru da su “počeli razbijati reči”.

“Kada sam napisao ‘Palestina’, ‘etničko čišćenje’ ili ‘aparthejd’, razbio bih reč tačkama ili kosim crtama. Zamijenio bih slovo ‘A’ sa ‘@’. Ovako sam počeo varati algoritam.”

Mohamad Darviš, osnivač Bydotpyja, blokčejin kompanije sa sedištem u Kairu, stvorio je veb stranicu pod nazivom “Free Palestine.bydotpy” koja automatizuje isti proces.

Naprimer, upisivanje reči “Gaza” na njegovu veb stranicu automatski ga menja u “ğaza”, što korisnici zatim mogu kopirati i zalepiti u aplikaciju društvenih medija po svom izboru.

“Ne volim da me iko kontroliše, a tokom napetosti u Šeik Jarahu, palestinskom kvartu u Istočnom Jerusalimu, doživeo sam puno ograničenja”, rekao je Darviš za Al Džaziru, dodajući da ga je potom Facebook takođe upozorio na širenje “govora mržnje”.

“Kao zajednica programera, imamo princip da ‘ne postoji ništa što se ne može učiniti s kodom’. Stoga sam razvio ovaj alat koji ima dve verzije, jednu za arapski i drugu za engleski jezik,” rekao je.

“Funkcija alata je promeniti oblik rečenica kako bi se veštačkoj inteligenciji i algoritmima Facebooka otežalo razumevanje značenja teksta”, dodao je.

Ubrzo nakon što su primetili pritužbe korisnika na cenzuru propalestinskih sadržaja na društvenim mrežama, advokatska kompanija Muslim Legal sa sedištem na Floridi, koja se fokusira na pomoć američkim muslimanima, postavila je stranicu na svojoj veb stranici na kojoj je svako ko se suočio sa takvom cenzurom mogao podeliti svoje iskustvo.

U vreme objavljivanja, Muslim Legal je primio više od 450 zahteva.

“Primetili smo da su stranice koje su se jednostavno zalagale za pravdu za Palestince jednostavno zatvorene i zabranjene bez upozorenja”, rekao je za Al Džaziru Hasan Šibli, osnivač kompanije.

“Takođe smo videli ljude kojima je zabranjeno davanje nevinih komentara.”

Šibli sada pokušava preneti te optužbe na platforme kako bi ih pokušali rešiti.

“Korištenje društvenih medija od strane zajednice je bitno”, rekao je.

“To je jedan od načina na koji se možemo suprotstaviti islamofobnim narativima. To je jedan od načina na koji možemo razotkriti ratne zločine koji se događaju. I to je jedan od alata koji imamo za demontiranje propagande i dezinformacija koje se koriste kako bi se opravdalo etničko čišćenje koje Izraelci čine u Palestini.”

Potreba za transparentnošću

U julu je Evropska unija donela Zakon o digitalnim uslugama (DSA), nastojeći ukrotiti tehnologiju.

Prema ovoj uredbi, platforme društvenih medija moraju se pridržavati pravila koja osiguravaju digitalnu sigurnost i takođe štite slobodu izražavanja korisnika.

“Platforme moraju biti vrlo transparentne i jasne o tome koji je sadržaj dopušten prema njihovim uslovima te dosledno i marljivo provoditi vlastitu politiku”, rekao je portparol EU-a za Al Džaziru u izjavi.

“Ovo je posebno važno kada je reč o nasilnom i terorističkom sadržaju.”

Ono što je ključno, DSA takođe nalaže transparentnost oko zabrana iz sene i drugih vrsta moderisanja sadržaja.

“Kada račun bude ograničen, korisnik mora biti obavešten”, rekao je portparol i dodao da korisnici imaju pravo žalbe na odluku.

Neki su stručnjaci, međutim, izrazili sumnju u efikasnost DSA-a u trenutnoj situaciji.

“U načelu, DSA pokriva zabranu iz sene,” rekla je za Al Džaziru Andrea Renda, viša naučna saradnica u Centru za studije evropske politike, “ali u praksi će biti teže procesuirati ovo ponašanje u usporedbi sa širenjem dezinformacija na ove platforme“.

U finišu, cenzura palestinskog sadržaja šteti novinarima, civilnom društvu i braniocima ljudskih prava u vreme krize, rekao je Abukater.

“Ključno je da kompanije prepoznaju svoju ulogu u ovom vitalnom trenutku i prepoznaju da je održavanje postojanog protoka informacija prema i iz Palestine apsolutno neophodno za spašavanje života i ublažavanje uticaja na ljudska prava koji je cenzura mogla imati”, piše Al Džazira.