„Ceo svet bi imao koristi od pobede Ukrajine nad Rusijom“

Iako je rat još daleko od završetka, rani uspesi Ukrajine promenili su oblik sukoba i izazvali probne nade u eventualnu pobedu Ukrajine. Poraz Putinovih osvajača izazvao bi šire odobravanje globalne publike koja je bila inspirisana otpornošću i hrabrošću ukrajinskih branilaca. Ruski gubitak bi takođe doneo širok spektar koristi za međunarodnu zajednicu.

Ukrajina bi prva imala koristi od ruskog poraza. Osvanula bi era istinske nezavisnosti i evropske integracije, a posleratna Ukrajina bi služila kao izvor inspiracije za nove demokratije širom sveta. Proces obnove će nužno biti dug, ali nova Ukrajina koja se pojavi iz ruševina biće cenjeni član evropske zajednice sa jakim osećajem za nacionalnu svrhu i dramatično unapređenom infrastrukturom.

Poraz Rusije bio bi od koristi i za Belorusiju, gde se vazal Kremlja Aleksandar Lukašenka drži vlasti uglavnom zahvaljujući Putinu. Ukrajinska pobeda bi beloruskom demokratskom pokretu, koji je sada uglavnom u egzilu, dala novu snagu. Verovatno bi bilo samo pitanje vremena kada će tamošnji diktator izgubiti vlast, otvarajući put za nastanak evropske Belorusije.

Uspeh Ukrajine bi takođe pružio Gruziji i Moldaviji zlatnu priliku da povrate pun suverenitet i ponovo potvrde vlast nad enklavama koje kontroliše Rusija na njihovoj teritoriji. Moldavija ima proevropsku vladu koja zaslužuje podršku. Gruzija sada ima prodemokratsku većinu koja zahteva bolju budućnost. Obe zemlje zaslužuju da budu celovite i slobodne.

Sa autoritetom Kremlja potkopanim porazom u Ukrajini, narodi Severnog Kavkaza bi imali priliku da vide obnavljanje svoje kulturne i jezičke raznolikosti. Kazahstan i druge susedne zemlje u centralnoj Aziji bi proširile svoje horizonte i pronašle nova globalna tržišta, a takođe bi možda pokrenule novi talas reformi.

Žrtve manje poznatih Putinovih vojnih kampanja i tajnih ratova imale bi koristi od ruskog poraza. Venecuela bi se konačno mogla preobratiti. Libija bi izgubila ogroman izvor štete.

Mali i Centralnoafrička Republika bi se otarasili zlonamerne Vagnerove grupe, koja je trenutno optužena za umešanost u nove epizode ​​genocidnog masakra. Posle šest vojnih udara povezanih sa Putinom za samo tri godine, ruski gubitak u Ukrajini mogao bi doneti preko potrebnu stabilnost Sahelu i Zapadnoj Africi.

Nova Ukrajina koja se pojavi iz ruševina biće cenjeni član evropske zajednice sa jakim osećajem za nacionalnu svrhu i dramatično unapređenom infrastrukturom

Moderna Rusija se smatra jednim od vodećih svetskih sponzora terorizma. Moskva je dugo bila optužena da je podsticala antiamerički zaokret Al Kaide. Nedavno je Kremlj ostvario prijateljske veze sa talibanima. U međuvremenu, Moskva je podržala Korpus čuvara iranske revolucionarne garde (IRGC) u Iraku, Siriji, Libanu i šire. Ruski poraz bi kaznio Iran i oslabio mnoge druge odmetničke elemente koji gledaju ka Moskvi.

Već nekoliko godina Rusija agresivno narušava zapadne demokratije i pokušava da iskoristi postojeće društvene podele gde god je to moguće. Manje rusko mešanje bi stvorilo prostor za bolju politiku i donošenje odluka izabranih vlada u Evropi i Severnoj Americi. Bez koristi od veštačkog pojačanja sa farmi trolova u Kremlju, populistima bi bilo znatno teže da steknu privlačnost.

Od vitalnog je značaja da ruski poraz bude praćen odgovornošću za ruske ratne zločine. Ovo je davno zakasnilo. Od Putinovog eseja iz 2021. koji negira postojanje Ukrajine do njegovog fašističkog buncanja uoči invazije, ruski lider nije krio da želi da uništi ukrajinsku državu.

Masovna pogubljenja u Buči i u drugim delovima Ukrajine potvrđuju istinsku prirodu ruske kampanje.

Žrtve manje poznatih Putinovih vojnih kampanja i tajnih ratova imale bi koristi od ruskog poraza

Sada je jasno da smo svedoci genocida koji se odvija u srcu Evrope. Pošto su se poslednjih dana pojavili i detalji o ruskim ratnim zločinima, profesor Judžin Finkler sa Džon Hopkins univerziteta izneo je konačan stav: “Kao neko ko se bavi genocidom, ja sam empirista. Obično odbacujem retoriku. Takođe uzimam u obzir i tvrdnje o genocidu sa kamionom soli jer ga aktivisti primenjuju skoro svuda. Ali, ne sada. Postoje akcije, postoji namera. To je koliko god može biti genocid. Čisto, jednostavno i svima očigledno”.

Ruski zločini u Ukrajini odražavaju osećaj nekažnjivosti koja utiče na Putinove akcije na međunarodnoj sceni. Od invazije na Krim 2014. i zverstava u Siriji do političkih ubistava i mešanja u izbore u Evropi i Sjedinjenim Državama, ruski vladar se dugo ponašao kao da je iznad međunarodnog prava. Ukrajinska pobeda mogla bi da posluži kao veliki korak ka pozivanju Putina na odgovornost.

Putinov svet se već smanjio. Za nešto više od godinu dana, on je prošao put od likovanja do niza ponižavajućih vojnih neuspeha u ratu za koji je većina Rusa očekivala da će trajati nekoliko sati. Sada je postao međunarodni parija i u zapadnim prestonicama ga rutinski nazivaju ratnim zločincem.

Kako bi izgledala ukrajinska pobeda? Ako Ukrajina dobije pojačanu vojnu podršku Zapada, ukrajinska vojska može potisnuti ruske snage sa istoka i osloboditi južnu obalu zemlje. Nadmoć u vazduhu i dodatna pomorska sredstva biće potrebni da bi se prekinula ruska ilegalna blokada ukrajinskih crnomorskih luka i na kraju oslobodio sam Krim.

Poražena Rusija bi i dalje morala da se nosi sa međunarodnim sankcijama i suočila bi se sa perspektivom opadanja prihoda od izvoza energenata, jer se ključni kupci polako ali postojano okreću od Moskve i traže negde drugde manje geopolitički kompromitovane dobavljače.

Kremlj bi takođe verovatno morao da se nosi sa značajnim unutrašnjim previranjima izazvanim šokom od poraza Ukrajine.

Širi svet imao bi razloga da navija. Ono što je krucijalno, jeste da bi se dramatično smanjila sposobnost Kremlja da se angažuje u destabilizirajućim međunarodnim aktivnostima. Svaka pojedinačna slobodna država koja poštuje zakon ima jasan i očigledan interes da pomogne Ukrajini da ostvari pobedu nad Rusijom.

Svet oslobođen Putinove nekažnjivosti i mešanja bio bi mnogo bolje mesto.

Autor je 18 godina bio diplomata Kanade u Moskvi. Nekadašnji je parlamentarni sekretar za nacionalnu odbranu i kanadski ministar za državljanstvo i imigraciju.