Cepanje Ukrajine, pogreb Severnog toka i povratak Trampa: Šta dolazi posle aneksije…

Videlo se i tokom zasedanja Generalne skupštine UN, na kojoj se većina država odlučila za principijelnu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine. Ukrajina sa svoje strane traži da joj najvažnije zemlje u svetu garantuju teritorijalnu celovitost, odnosno da stanu iza njenih planova da povrati ove teritorije.

GASOVOD „ŠPIJUN„: EU je usvojila svoj 8. paket sankcija u atmosferi koja nije nimalo ohrabrujuća za nju. Tokom nedelje na svim cevovodima na gasovodu Severni tok pojavila su se oštećenja koja su, kako misli većina zemalja koje su povezane sa ovim projektom, rezultat sabotaže.

U razgovoru s turskim predsednikom Erdoganom, ruski predsednik Putin rekao je da je u pitanju „međunarodni terorizam“. A kad istoričari budu istraživali povode za rusku vojnu operaciju u Ukrajini, sigurno je da neće moći da zaobiđu ulogu koju je u tome imala zabrana rada Severnog toka 2 i napori koje su u tom pravcu ulagali, prvo centralnoevropski, a zatim zapadni faktori, predvođeni američkim političarima. Predstave o Severnom toku kao pretnji evropskoj bezbednosti počelu su da se lansiraju veoma rano.

Tako je 2006. neokonzervativna Heritidž fondacija bila je prva koja je u obimnoj analizi predstavila čirav asenal argumenata protiv Severnog toka, od ekoloških do geopolitičkih, vojnih i strateških.

Argumenti koji su upotrebljavani od tog trenutka protiv ovog projekta bili su raznovrsni i maštoviti. Nemački nedeljnik Štern objavio je 2006. da bi optički kabl i repetitorske stanice duž gasovoda teoretski mogle da se koriste za špijunažu.

Zamenik predsednika Odbora izvršnih direktora Gasproma Aleksandar Medvedev odbacio je ove zabrinutosti, navodeći da su to „prigovori koji su smešni – politički, vojni ili povezani sa špijuniranjem. To je zaista iznenađujuće, jer u savremenom svetu… smešno je reći da je gasovod oružje u špijunskom ratu“.

U maju 2008, bivši član Evropskog parlamenta iz Estonije, Andres Tarand, zabrinuo se da bi Severni tok mogao da poremeti grobove stradalih iz pomorskih birtaka 1941, pa je portparol Severnog toka saopštio da je u blizini planiranog gasovoda potopljen samo jedan brod.

U svakom slučaju, zbog ovog projekta buknula je ogromna antiruska kampanja koja je u stvari pokazivala da zapad ne želi integraciju Rusije u svetski ekonomski poredak i koja je dovela do Putinovog preobraćanja od prozapadnog političara, do ruskog nacionaliste.

U međuvremenu pažnju je izazvao evroparlamentarac i bivši ministar odbrane Poljske, Radoslav Sikorski koji je u seriji tvitova napisao „Hvala, SAD“, a zatim je naveo da ne postoji nedostatak kapaciteta da se gas sprovodi iz Rusije u Zapadnu Evropu, uključujući i Nemačku.

„Jedina logika Severnog toka za Putina bila je da mu omogući da ucenjuje i da nekažnjeno vodi rat sa istočnom Evropom“, naveo je Sikorski, podsetivši da su se sve baltičke države 20 godina protivile gradnji Severnog toka. Na objavu Sikorskog osvrnula se portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je na Telegram kanalu citirala ono što je Sikoriski napisao, i onda upitala „da li se radi o otvorenom priznanju terorističkog čina?“.

DOLAZI PET DO 10 UŽASNIH ZIMA: Ali, Sikorski nije odstupio. „Neka istraga koju sprovodi Danska utvrdi ko je kriv. Radne hipoteze o tome ko je imao motiv i mogućnost da tako nešto uradi, iznosim, prirodno, samo u svoje lično ime“, napisao je on na Tviteru.

Istina, za Sikorskog je ovo momenat trijumfa. On je jedan od prvih političara koji se drastično usprotivio Severnom toku. Kao poljski ministar odbrane, uporedio je 2009. gasovod s paktom Ribentrop-Molotov, kritikujući nemačku kancelarku Angelu Merkel da nije ponovo pregovarala o dogovoru koji je sklopila prethodna nemačka vlada.

Sikorski je tada rekao da je Poljska „posebno osetljiva na poslove koji se sklapaju iznad njene glave“.

Među brojnim verzijama kako je miniran gasovod, pojavila se i nezvanična ruska verzija, koja je ovo nazvala „vojnom operacijom“ u kojoj je ispaljena municija da probuši gasovod na dnu Baltičkog mora, u blizini ostrva Bornholm. Akciju su, navodno izvele, poljska mornarica i specijalne snage, uz podršku danske i švedske vojska; a sve je planirano i koordinisano sa američkim obaveštajnim službama i tehničkom podrškom, dok je operaciju odobrio poljski premijer Mateuš Moravjecki.

Države EU bore se sa ogromnim poskupljenjem energenata od kako je u februaru Rusija, ključni snabdevač gasom, pokrenula invaziju na Ukrajinu. Osim Rusije, suša u južnoj Evropi, problemi sa kvarom na nuklearnim reaktorima u Francuskoj, dodatni su faktori koji stvaraju probleme na tržištu energenata. Belgijska ministarka energetike, Tin van der Straten, ima dramatičniju prognozu.

Ona upozorava da će se zemlje EU suočiti sa „pet do 10 užasnih zima“, ako se ništa ne preduzme na smanjenju cena prirodnog gasa. Miniranjem Severnog toka potopljene su i sve nade da bi on mogao da bude upotrebljen u nekom trenutku, ako Evropi ili Nemačkoj toliko prigusti u nekoj od „pet do 10 užanih zima“ koje se najavljuju.

Turski predsednik Erdogan već je ponudio svoje posredničke usluge. A za takvu uslugu ponudio se i bivši američki predsednik Donald Tramp. On je ponudio da postane posrednik u pregovorima između Rusije i Ukrajine, jer je uveren da Moskva i Kijev treba da zaključe mirovni sporazum. „Obe strane to trebaju i žele. Ceo svet je u pitanju“, napisao je bivši američki predsednik na svojoj stranici Truth Social.

Ali, glavnu stvar ovim povodom Tramp je izgovorio na Samitu NATO 2018. On se tada povišenim tonom obratio Angeli Merkel. „Rusija potpuno kontroliše Nemačku jer Berlin dobija 60 do 70 odsto energije iz Moskve. Na sve to, gradi se i novi gasovod Severni tok 2. Znači, mi treba da vas branimo od Rusije, a vi plaćate milijarde dolara Rusiji. Mislim da to nije prikladno“, besneo je Tramp.

Odmah posle bombardovanja Severnog toka, Tramp je likovao na skupu Republikanske stranke, upozorivši tadašnju kancelarku Angelu Merkel da će gasovod Severni tok 2, koji je trebalo Nemačku da snabdeva ruskim gasom, učiniti Nemačku još zavisnijom od „uvoza ruskih energenata“. Tramp je rekao da je poslao „belu zastavu predaje“ Merkelovoj kad je odbila da odustane od tog projekta.

Bivši američki predsednik istakao je da se „Nemačka sada vraća staromodnim stvarima, uključujući ugalj“, uprkos prethodnim obećanjima da će realizovati zelenu agendu. „Ali nemaju izbora, neće imati državu, neće im ostati zemlja“, upozorio je Tramp, kao da je istinski zabrinut za nemačku sudbinu.

TRAMP, „KLJUČAR“ UKRAJINSKE SUDBINE: Ako se uzme u obzir ono što je prethodilo ruskoj vojnoj operaciji – zahtev za garancijama bezbednosti koji su upućeni na adrese NATO i Bele kuće, lako je pretpostaviti da ruska strana jedinog sagovornika za okončanje vojnih operacija vidi u Vašingtonu. Američki predsednik Bajden ponavlja da nipošto neće da razgovara sa Putinom sve dok se ruske snage ne povuku sa ukrajinske teritorije.

Tramp u rukavu sada ima predstojeće izbore za Predstavnički dom i za Senat, gde postoje sve šanse da umesto dominacije demokrata, republikanci preuzmu kontrolu u oba doma. To bi za 180 stepeni izmenilo američku politiku prema sukobu.

Gotovo svi pretpostavljaju da bi republikanci postupali suprotno od Bajdenove administracije i da bi joj ograničili sve mogućnosti za dalju pomoć Kijevu. Ako izborni rezultati dozvole, republikanci će pokrenuti proceduru Bajdenovog impičmenta, upravo zbog Ukrajine. Tako da Tramp tim potezom najavljuje da će, uz pomoć izbornih rezultata, on biti taj koji će da drži ključeve ukrajinske sudbine.

Analize, pa i u Moskvi, ističu da svi ovi potezi mogu na jednoj strani da demonstriraju spremnost Kremlja da se odluči na „častan izlaz“ iz konflikta. Prema takvim gledištima, logika Kremlja, ako odbacimo razne teorije zavere, jeste da na osnovu rezultata prošlih referenduma, najavi pripajanje novih teritorija Rusiji, u očekivanju da će posle toga Kijev i njegovi zapadni saveznici usporiti neprijateljstva i da će biti moguće, u najmanju ruku, „zamrznuti“ sukob kako bi se dobilo na vremenu za rešavanje akutnih ekonomskih i političkih problem.

Kakvi će biti koraci Moskve ne može da se predvidi. Jedan scenario koji je navodom pripisan britanskoj obaveštajnoj službi MI6, ukazuje da bi Rusija mogla da prinudi Ukrajinu na prestanak borbi tako što bi zapretila da će onesposobiti kompletnu električnu i energetsku infrastrukturu u zemlji.

Ma kako taj korak mogao da izgleda vojno atraktivno, na tragu poteza koje je izveo NATO u vreme bombardovanja Srbije, teško je pretpostaviti da bi se Kremlj odlučio za takav potez koji bi doveo do velike ljudske katastrofe i definitivno zacementirao animozitet naroda u Ukrajini protiv Rusije. Ali, to ne znači da ne može i da neće biti eskalacije na drugi način.

Sada, pak, Severni tok je miniran i to definitivno. Ostalo je samo da ostaci tih mastodontskih građevina budu pokopani u moru na radost svih koji su želeli da mu smrse konce, ali i svest da će uslediti revanš i da više ni jedan gasovod, ni nafotovod u svetu nije siguran. A najaviše onaj ko je sve prvi započeo. Cena ovog pogreba još nikome nije jasna, ali zasad, svi su spremni da na njemu zapevaju. Nema sumnje da će doći vreme za plakanje.