Česi obeležavaju deceniju bez Vaclava Havela

Godišnjica se obeležava zapaljenim svećama postavljenim u obliku srca, tipičnog simbola koji je Hvel često stavljao uz potpis.

Nova vlada desnog centra predvođena Petroa Fijalom u svom koalicionom programu podsetila je na Havela namerom da se delimično vrati njegovoj politici poštovanja ljudskih prava i osude autoritarnih režima, dok su u vozovima metroa u Pragu putnike jutros dočekali plakati sa 10 citata Havelovih misli koje za Evropu mogu biti aktuelne i danas.

„U evropska i svetska zbivanja uključujemo se time da smo dobro sami sa sobom. Poštovanje stičemo našom efikasnošću, otkrićima, idejama, našom hrabrošću, tipom odgovornosti za svet, vrstom brige za našu nacionalnu baštinu i brigom za lik naše zemlje. Nikako time da neprestano pričamo o svom identitetu i trajno plašimo jedni druge da neko želi da nam ga ukrade“, jedan je od Havelovih citata u praškom metrou.

Simbol iskupljenja Čeha i Slovaka za tihu saradnju ćuteće većine sa totalitarnim komunističkim režimom je bio  i hvaljen i osporavan za svoju nepolitičku politiku, gde bi prednost imali moral i ljudska prava a ne privreda i interesi stranaka.

Kritikovali su ga „obični“ Česi, i to vrlo oštro, za prizivanje bombardovanja Jugoslavije 1999. godine i pokušaj uvlačenja Češke u koaliciju voljnih za intervenciju SAD u Iraku 2003. na osnovu lažnih dokaza o iračkom oružju masovnog uništenja, što je odbila vlada tadašnjeg premijera Vladimira Špidle.

Ni svetac, ni bezgrešan ali neosporno izuzetan, preovlađujuća je ocena Havela u njegovoj domovini danas na jubilej, koji se kao i prethodne godine obeležava skromno koncertima, izložbama i sećanjima na društvenim mrežama, različito od pompezne državne sahrane u decembru 2011. kada ga je u pogrebnoj povorci ispratilo preko 10.000 ljudi.

„Sloboda je univerzalni princip i kada je oduzimaju bilo kome, to ugrožava i našu slobodu. Reč ume da ubije i leči, ume da menja svet. Postoje ljudi kojima je dato da sve te velike misli dohvate i pretoče u svoj život. Vaclav Havel bio je jedan od njih“, odao je priznanje Havelu u govoru na sahrani  njegov  naslednik na čelu Češke i glavni politički suparnik, gotovo idejni neprijatelj, Vaclav Klaus.

Kao premijer i kasnije predsednik Češke Klaus je tokom Havelovog života vrlo često ulazio sa njim u oštre političke polemike, između ostalog, i zbog bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije i priznanja Kosova.

Za bombardovanje, za koje je on kao premijer tadašnje češke socijaldemokratske vlade dao blagoslov saveznicima iz NATO, ovog proleća se lično u svoje ime izvinio predsednik Češke Miloš Zeman tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Pragu.

Iako se Havelu pogrešno pripisuje kovanica „humanitarno bombardovanje“ do kraja života nije promenio stav da je bilo nužno i to iz, kako je govorio, humanitarnih razloga.

Istovremeno Havel je bio među prvim svetskim državnicima koji su posle izbora u Srbiji 2000. godine,  kao izabranog predsednika javno podržali Vojislava Koštunicu a nakon pada Miloševićevog režima dočekao je izuzetno srdačno u zamku Hradčani i premijera Zorana Đinđića.

Mladi i njihov evropski bunt koji je počeo, po Havelovoj oceni, u Srbiji protiv režima Slobodana Miloševića bili su za njega nada da će otpočeti borbu protiv loših strana tranzicije i, pokazalo se naivno, verovao je u skori sumrak mafijaškog kapitalizma u postkomunističkim zemljama.

„Strpljenje mlade generacije koja nije deformisana komunizmom nije beskonačno. Mladi ljudi, uključujući tu i Čehe ne žele zatvaranje u elite i zahtevaju promene i kraj ere ‘lošeg postkomunizma’ u kojem se prožimaju politička moć i ekonomske grupe, koje su na nebirane načine nastojale da utiču na političko odlučivanje“, kazao je Havel na jednoj međunarodnoj konferenciji 2006. godine.

Za razliku od Zemana i Klausa i većeg dela češke javnosti Havel se zalagao da češka vlada što brže prizna nezavisnost Kosova.

„U vreme kada je NATO odlučio da interveniše protiv zločinačkog režima Slobodana Miloševića verovatno je u okviru te intervencije mogla da se garantuje samostalnost ili relativna samostalnost Kosova. Već ranije sam zastupao stav da što pre međunarodna zajednica interveniše u odbranu ljudskih života protiv samovolje državne moći, tim bolje“, kazao je Havel u martu 2008. godine češkom nedeljniku Tiden.

Pisca koji je igrom istorije postao disident i državnik, poslednjeg predsednika Čehoslovačke i prvog samostalne Češke, zdravlje je izdalo 18. decembra 2011. u 76. godini. Njegovo zdravlje je bilo podriveno boravkom u komunističkom zatvoru i brojnim komplikacija nakon operacije raka pluća 1996.

Češka je sa Havelom izgubila i ličnost čija su harizma i poštovanje koje je uživao u svetu davale maloj nezavisnoj zemlji daleko veću težinu, čak i neočekivanu težinu, na međunarodnoj političkoj areni.

Po odlasku u predsedničku penziju 2003. godine Havel se posvetio pisanju drama a poslednji njegov projekat bio je film „Odlaženje“, prema njegovoj poslednjoj drami, koji je i sam režirao.