Češka i EK razočarane izostankom konsenzusa za ulazak Bugarske i Rumunije u Šengen

Protiv obe zemlje bila je Austrija, dok je Holandija podržala Rumuniju, ali ne i Bugarsku.

„Lagala bih kada bi rekla da nisam razočarana. Delim razočaranje s građanima Bugarske i Rumunije koji zaslužuju da budu deo prostora slobodnog kretanja“, rekla je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson.

Ona je rekla da se nada da će te dve zemlje ući u šengenski prostor do kraja mandata ove Komisije, što znači do jeseni 2024.

Ministar unutrašnjih poslova Češke kao predsedavajuće EU Vit Rakušan je rekao da je zahvalan predstojećem švedskom predsedavanju koje je reklo da će nastaviti posao koji je započela Češka kao predsedavajuća i uvrstiti dalje proširenje Šengena među svoje prioritete.

Prema diplomatskim izvorima, Nemačka i Luksemburg su pokušavali da izvrše pritisak na Austriju i Holoandiju insistirajući da treba pustiti sve tri zemlje ili nijednu, ali su na kraju od toga odustali.

Ministri unutrašnjih poslova država članica EU danas su odlučivali proširenju tog prostora bez unutrašnjih graničnih kontrola na tri zemlje – Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju.

Prethodno jem, prošlog meseca, Evropska komsija ocenila da sve tri zemlje kandidatkinje ispunjavaju tehničke uslove za pridruženje šengenskoj zoni, a za to je glasao i Evropski parlament.

Dan uoči odlučivanja, u zajedničkom pismu ministrima unutrašnjih poslova EU čelnici četiri najveća poslanička kluba u Evropskom parlamentu – narodnjaka, socijaldemokrata, liberala i zelenih – pozvali su da se donese pozitivna odluka za ulazak u šengen za sve tri zemlje.

Minsitri su danas glasali o dva predloga – jedan se odnosio samo na Hrvatsku i jednoglasno je usvojen.  Drugi se odnosio na Bugarsku i Rumuniju u paketu za koje nije postignuta neophodna saglasnost svih zemalja EU koje su članice šengena.

Najveća prepreka je bila Austrija koja se usprotivila ulasku obe zemlje navodeći zabrinutost zbog migracija, dok je Holandija podržala Rumuniju ali ne i Bugarsku.

Šengenski prostor najveća je svetska zona slobodnog putovanja. S ulaskom Hrvatske od 1. januara 2023. obuhvataće 27 zemalja, 23 članice EU plus Švajcvarsku, Norvešku, Island i Lihtenštajn.

Gotovo 1,7 miliona ljudi živi u jednoj šengenskoj zemlji, a radi u drugoj. Svaki dan unutrašnju granicu pređe oko 3,5 miliona ljudi.