Češka nudi odštetu prisilno sterilisanim ženama

Ženama, među kojima su pretežno Romkinje, Vlada će kao odštetu dodeliti 300.000 čeških kruna (11.700 evra).

“To znači da se priznaju sva nezakonita dela koja su počinjena protiv onih koji su sterilisani bez njihovog pristanka i da im se može platiti odšteta“, rekao je Gvendolin Albert, aktivista za ljudska prava koji je bio jedan od onih koji su sprovodili kampanju za uvođenje ove promene.

Kako podseća Gardijan, socijalni radnici su koristili podsticaje i pretnje da prisile žene da se podvrgnu proceduri u periodu od 1966. do 2012.

Niko ne zna koliko je žena prošlo ovaj zahvat, ali aktivisti veruju da je bilo više stotina žrtava.

Program pružanja podsticaja za podvrgavanje proceduri okončan je s padom komunističkog režima 1989, ali žene pred porođajom su i dalje bile navođene da nesvesno potpisuju pristanak uoči carskog reza ili im u pojedinim slučajevima nije ni rečeno da su sterilisane posle porođaja.

Ostale su navedene da veruju da je to bila procedura za „spasavanje života“.

Češki zakon je promenjen tek 2012. i njime se zahtevao „period mirovanja“ između zahteva za sterilizaciju i izvođenja zahteva.

Prvi češki zaštitnik prava građana je sakupio više od 80 svedočanstava o slučajevima sterilizacije u kojima pristanak nije bio validan.

Završni izveštaj ombudsmana je obajvljen 2005. u njemu se uz ocenu reagovanja Ministarstva zdravlja na ove slučajeve preporučuje plaćanje odštete.

Zahteve za odštetu će obrađivati Ministarstvo zdravlja mada tek treba da saopšti kada će početi taj proces.

Žrtve koje mogu da pokažu da su pre 1990. dobile beneficije zbog podvrgavanja proceduri će na osnovu toga biti kvalifikovane za odštetu.

Od onih koje su sterilisane posle 1990. će se zahtevati da ispričaju šta im se dogodilo i da iznesu najbolje moguće argumente za svoje tvrdnje.

Za Elenu Gorolovu (51), socijalnu radnicu iz Ostrave koja je sterilisana kada je imala 21 godinu, ova inicijativa za plaćanje odštete predstavlja istorijsku pobedu.

„Dugo i snažno smo se borili da pobedimo u ovoj bitci; neke od tih žena su sada stare, neke su umrle. Drago mi je što će ugledati svetlo pravde“, rekla je Gorolova za Gardijan.

Barbora Černušakova iz Amnesti internešnela je rekla da se nadaju da će „usvajanjem zakona o plaćanju odštete biti poslata poruka drugim zemljama u regionu, naročito Slovačkoj, koja tek treba da usvoji slične mehanizme odštete“.

Ona je upozorila da ovom odštetom ne treba da bude završena rasprava o rasizmu prema Romima u Češkoj, ukazujući da se romska deca suočavaju sa diskriminacijom u školstvu, te se često šalju u specijalne škole sa ograničenijim nastavnim planom.

Romi se, dodala je, suočavaju sa diskriminacijom i prilikom zapošljavanja i kada je reč o mestima za stanovanje.

„Hvatanje u koštac sa ovim oblicima kršenja ljudskih prava bi zahtevalo snažnu posvećenost na nivou centralne vlade i lokalnih vlasti i priznanje da su Romi ravnopravni građani čija prava moraju da se štite“, rekla je Černušakova.