Češki ministar: Neke zemlje kandidati mogle bi u EU i pre reforme odlučivanja unutar Unije

Češki ministar za evropska pitanja Mikulaš Bek upozorio je na kraju češkog predsedavanja EU, kome je jedan od prioriteta bio pomak u proširenju EU na Zapadni Balkan, da će punopravno članstvo za zemlje kandidate, među njima i Srbiju, biti moguće tek kada EU reformiše svoje institucije i mehanizme odlučivanja.

„To jeste sadašnje stanje političke debate u EU kada je u pitanju proširenje. S druge strane vidimo da proširenje ima važne efekte na zemlje koje se približavaju EU. Neke zemlje sprovode reforme intenzivno, nemaju problema da usklade svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa zemljama EU. U tom slučaju moguće je da u EU uđu i pre njene reforme“, kazao je Lipavski češkoj agenciji ČTK.

Lipavski je ocenio kao jedan od uspeha češkog predsedavanja to što je Bosna i Hercegovina dobila status kandidata kao i viznu liberalizaciju za Kosovo.

„Danas nema zemlje (kandidata) koja bi bila spremna za ulazak u EU tako da bukvalno čeka ispred vrata samo da je pustimo. Svaka od tih zemalja je na različitoj etapi tog procesa, ali nijedna nije završila 100 odsto“, rekao je Lipavski.

Šef češke diplomatije ocenio je da je uspeh i to što se proširio šengenski prostor na Hrvatsku, premda u zonu slobodnog kretanja nisu ušle Rumunija i Bugarska iako su prema oceni Evropske komisije ispunile sve uslove i poručio je da ipak istraju.

„Nije uvek tako da kada Unija nešto ponudi i obeća da to uvek ispuni. Unija je dogovor različitih zemalja, a procesi koji su u izvesnoj meri birokratski i trebalo bi da budu u potpunosti transparentni na kraju mogu da se ispolitizuju. Svedočimo tome vrlo često. Medjutim pokazuje se da je trend integracije s izuzetkom bregzita jednosmeran. To je pitanje upornosti“, rekao je Lipavski.

Češki ministar spoljnih poslova u intervjuu ČTK kazao je da Evropa mora da pošalje Rusiji signal da neće biti u stanju da ponovi takvu vrstu agresije kao što je učinila u Ukrajini.

„Ne sme da utiče na zbivanja u Evropi kao što utiče danas bilo preko visokih cena energija, rata dezinformacijama ili izazivanjem veštačkih migracijskih talasa“, kazao je Lipavski i dodao da je ključno da Evropa i dalje istraje u vojnoj, finansijskoj i humanitarnoj pomoći Ukrajini.