CGO: Poverenje građana Crne Gore u institucije sve niže

“Poverenje u institucije na skali od 1 do 4 ne dostiže ni tri, a uglavnom se kreće oko malog i osrednjeg kod svih, sa sada već hroničnim nalazom da se najmanje veruje političkim partijama koje se ne cene, ali u koje se trči jer imaju moć donošenja odluka i upravljanja procesima.

Na drugoj strani, imamo izuzetno visoko rangirani NVO sektor čiji je kritički deo česta meta političara. Instruktivno je i nisko poverenje u medije koji se vide kao previše pristrasni.

Na drugoj strani, shodno i ranijim istraživanjima, vodeće na listi su verske zajednice, koje poslednjih godina imaju i visok stepen političke mobilizacije. U odnosu na ranije talase, obrazovni sistem i zdravstvo ostaju pri vrhu, ali se beleži rast poverenja u tužilaštvo i pad poverenja u policiju”, kazala je Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a.

“Čini se da su građani i građanke Crne Gore u stanju opreznog iščekivanja u kojem je za sada samo počeo da stagnira, od sredine prošle godine, izraženi rastući trend pesimizma i osećaja da je CG na lošem putu. Psimizam dominira kod pripadnika crnogorske nacionalnosti, kao i manjinskih zajednica – Bošnjaka, Muslimana, Albanaca, Hrvata”, pojasnila je Uljarević u osvrtu na komparativne podatke o percepciji pravca kretanja države i procene situacije.

Uz opciju da daju više odgovora, građani i građanke navode da ih trenutno najviše brine rast cijena (68 odsto), korupcija i organizovani kriminal (41.2 odsto), nezaposlenost (36 odsto), mogućnost unutrašnje nestabilnosti i konflikata (23.9 odsto), zatim politička situacija (28 odsto), pa zdravlje (21.6 odsto), spore promene u društvu (15.8 odsto), međunarodna nestabilnost (15.7 odsto) i identitetska pitanja (8.3 odsto).

U delu percepcije pravosuđa i vladavine prava, beleži se značajan pomak kroz procenu da određeni delovi sistema počinju da funkcionišu

Preovladava uverenje da je nalog Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma za rušenje porodične kuće odlazećeg predsednika Mila Đukanovića zbog spornosti oko nadogradnje politički čin (47 odsto), dok nešto više od četvrtine to vidi kao izraz vladavine prava (26.7 odsto), a preko četvrtine ne može da proceni.

Po pitanju da li Jakov Milatović treba da podnese ostavku na partijske funkcije u Evropi sad nakon što bude inaugurisan za predsednika Crne Gore građani su podeljeni, ali blaga većina smatra da to ne treba da uradi (38.7 odsto), dok je 35.9 odsto na suprotnoj poziciji, a četvrtina nema stav o ovom pitanju.

„Građani su stava da bi fokus nove Vlade, nakon izbora u junu, trebao da bude na ekonomskima temama i unapređenju životnog standarda. No, za više od polovine tu je i borba protiv organizovanog kriminala, a interesantno je da se evropske integracije pozicioniraju za oko trećinu među najvažnijim pitanjima. Treba izdvojiti i da petina smatra da bi nova Vlada trebalo da se pozabavi pozicijom i perspektivom mladih, što nije bio slučaj u ranijim istraživanjima“, ocenio je Vuk Čađenović, izvršni direktor DAMAR-a.

Vojnu akciju Rusije podržava 16 odsto,  dok se 56 odsto protivi.

Aprilski puls se bavio i jednim aktuelnim, ali i hroničnim problemom – vršnjačkim nasiljem.

Većina smatra i da Vlada ne reaguje adekvatno na problem vršnjačkog nasilja. Odgovornost je disperzivna, pa se najviše usmerava prema roditeljima (67.9 odsto), maloletnim nasilnicima (46.2 odsto), i obrazovnim institucijama (38.7 odsto), ali se kao odgovorni vide i mediji i policija, negativna društveno-politička klima, sudovi, Vlada, tužilaštvo, političari, verske zajednice.

„Međutim, mislim da ovo prepoznavanje odgovornosti različitih aktera treba čitati i kao instrukciju ko sve treba da se osnaži da bi se ovaj problem, koji svi vide na gotovo identičan način, nezavisno od demografskih i drugih razlika, suzbijao”, poručila Daliborka Uljarević.