Čileanci danas biraju predsednika u drugom krugu izbora u kome su dva dijametralno suprotna kandidata, zapaljivi pristalica slobodnog tržišta koji se poredi sa Donaldom Trampom i bivši studentski vođa protesta koji obećava da će krenuti da rešava nejednakosti u zemlji, najnaprednijoj privredi u Latinskoj Americi.
Hoze Antonio Kast, poslanik koji je u prošlosti branio bivše vojne diktature Čilea osvojio je najviše glasova u prvom krugu glasanja prošlog meseca ali nedovoljno da pobedi. Drugi, sa dva procentna poena manje bio je Gabrijel Borić.
Ko god od njih dvojice pobedi to će predstavljati presedan. Od povratka zemlje u demokratiju pre tri decenije nijedan kandidat koji je pobedio u prvom krugu nije nikad poražen u drugom. Ali nijedan predsednik nikad nije izabran a da nije osvojio pobedu u glavnom gradu Santjagu, gde je Borić osvojio komotnu većinu u prvom krugu.
Ankete poslednjih dana pokazuju prednost za Borića, mada sa marginom greške, što znači da će trka biti odlučena prema tome koji kandidat bude mogao da aktivira svoju bazu i istovremeno privuče većinu glasača koji se ne opredeljuju za političke ektsreme.
„Izlaznost će značiti sve“, rekao je analitičar sa Univerziteta Čilea Robert Fank.
Dva kandidata ne mogu predstavljati veće suprotnosti.
Kast, 55-godišnji kandidat nove Republikanske partije, rimokatolik i otac devetoro dece, poznat je po retorici podela, zalaganju za konzervativne vrednosti i po napadima na migrante koje krivi za zločine.
Mnogi ga poistovećuju sa predsednikom Brazila Žairom Bolsonarom i bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Za razliku od Kasta, Borić se uzdržao od napada na glavnog protivkandidata, pozivajući pristalice da uoči drugog kruga ubede birače drugih kandidata da je on najbolje rešenje za šefa države.
Ako u drugom krugu pobedi 35-godišnji Borić, čiji otac ima hrvatsko poreklo, postaće najmlađi predsednik Čilea u modernoj istoriji.
Borić obećava povećanje poreza za „ultra bogate“ sa ciljem proširenja obima socijalnih službi i jačanja zaštite životne sredine.
Obećao je i da će ukinuti privatni penzijski sistem, jedan od stubova neoliberalnih reformi koje je sprovela vojna hunta u vreme diktature Augusta Pinočea, od 1973. do 1990. godine.
Poslednjih dana oba kandidata pokušala su da skrenu ka centru.
„Ja nisam ekstremista… ja ne osećam ekstremnu desnicu“, rekao je Kast u poslednjim danima kampanje pred drugi krug kada je pogođen otkrićima da je njegov otac koji je rođen u Nemačkoj imao člansku kartu Nacističke stranke Adolfa Hitlera.
Sa druge strane Borić, koga podržava koalicija levičarskih stranaka među kojima je i Komunistička partija Čilea, doveo je više centrističkih savetnika u svoj tim i obećao da će promene biti postepene i fiskalno odgovorne.
Analitičar Fank rekao je da sa obe strane ljudi glasaju iz straha.
„Nijedna strana nije posebno oduševljena svojim kandidatom ali glasaju iz straha da će ako pobedi Kast biti autoritarna regresija ili zato što strahuju da je Borić suviše mlad, neiskusan i svrstan među komuniste“, rekao je Fank.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.