Cilj – naftni sektor Venecuele

Na brifingu u Beloj kući, američki ministar finansija Stiv Mnukin kazao je da će sankcije pomoći da se „kazne oni koji su odgovorni za tragičnu propast Venecuele“, te da su te mere istovremeno potpora za Huana Gaida, samoproglašenog privremenog predsednika koga su SAD odmah priznale.

„Ovo je kompletna tragedija, imamo humanitarnu krizu u zemlji koja ima vrlo bogate resurse“, kazao je Mnukin. Sankcije koje predstavljaju najoštriji potez Vašingtona protiv Madura, uvedene su pet dana pošto se Gaido proglasio za privremenog predsednika. Kako je kazao Bolton, sedam milijardi dolara sredstava PDVSA biće odmah blokirani, dok će kompanija, kako se procenjuje, izgubiti još 11 milijardi dolara od izvoznih prihoda u tekućoj godini.

Kako je kazao Bolton, „sankcije su pokušaj da se ublaži siromaštvo, glad i humanitarna kriza koja pogađaja ovu državu Latinske Amerike i da se spreči Maduro i njegov krug ljudi da pljačkaju narod Venecuele“. Bolton je priznao da su strateški interesi Venecuele u igri uključujući i bojazni oko prisustva i aktivnosti američkih neprijatelja u regionu.

„Pojedini nazivaju Venecuelu Kubazuela“, što kako je pojasnio Bolton odražava „spregu kubanske vojske i bezbednosnih snaga sa režimom Madura“. „Mislimo da je to strateška, značajna pretnja po SAD, a ima i drugih među njima – iranski interesi u ležišta uranijuma Venecuele.“

Vreme je, kako je dodao Bolton, da „ustanemo za demokratiju i prosperitet Venecuele“ pozivajući „odgovorne nacije da podrže Gaida“. Do danas je dosta država odredilo svoju poziciju prema političkoj krizi u Venecueli.

Amir Lihani, latinoamerički analitičar, smatra da sankcije imaju za cilj dalje gušenje Madurove vlade te da su one veliki udarac za nju. SAD su najveći uvoznik sirove nafte iz Venecuele, posle Indije i Kine. Prošle godine, prosečan uvoz bio je 500.000 barela dnevno. Lihani je rekao da sankcije pokazuju da je Bela kuća rešena da „ide svim sredstvima protiv Madura“.

O tome da li Srbija treba da se određuje, Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije u izjavi za Danas ukazuje da su politički procesi u Srbiji i u Venecueli neuporedivi. Srbija je zemlja koja pregovara o članstvu u EU i koja ima Individualni akcioni plan partnerstva Srbije sa NATO (IPAP). Sa druge strane, kako navodi Milić, Venecuela ima prirodne resurse i drugačiju političku orijentaciju. „Smatram da bez obzira na to kakvu je podršku Venecuela dala Srbiji u vezi sa Kosovom, oni to nisu uradili zbog Srbije nego zbog svojih interesa. I mislim da Srbija u ovom trenutku ne treba da staje ni na čiju stranu“.

Milić navodi da Srbija umesto da staje na nečiju stranu, treba da čeka da se završe pregovori sa Kosovom „u kojima Rusija mora imati nekakvu vrstu uloge, makar da se promeni Rezolucija 1244 koja daje mandat delovanja KFOR-a pa nadalje“. Dok se to ne završi, objašnjava, Srbija ne treba da pravi drastične iskorake. „Srbija, pre svega, treba da gleda da dok se ne završe pregovori sa Kosovom ne kvari svoj ionako pogoršan procenat usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, zaključuje Milić.

Boltonov rokovnik

Novinari koji su prisustvovali konferenciji u Beloj kući primetili su rokovnik koji je Bolton držao u ruci, na čijim je žutim stranicama rukom bilo ispisano „5.000 vojnika u Kolumbiju“. Na pitanje da li postoji mogućnost da se američki vojnici umešaju u krizu u Venecueli, Bolton je odgovorio: „Slušajte, predsednik je jasno kazao da su sve opcije na stolu. Svako nasilje protiv Gaida, opozicije ili američkog diplomatskog osoblja naići će za značajan odgovor“.