„Ciljanje srpskih vlasti na Ruse koji se suprotstavljaju Putinu počelo mnogo pre invazije na Ukrajinu“: Analiza magazina Intellinews

Nekoliko meseci nakon što su pronašli privremeni dom u Srbiji i bezbedno mesto za nastavak svog aktivizma, Beograd je počeo da osporava i njihov boravak, piše u analizi intellinews.com.

Najčešće, dodaje se, bez objašnjenja ili označavajući ih kao „bezbednosne rizike“. Ovi postupci negativno utiču na reputaciju Srbije kao poželjne investicione destinacije i postavljaju pitanja ko stoji iza takvih odluka, jer jedinu opasnost ti pojedinci predstavljaju za propagandu ruskog predsednika Vladimira Putina.

Prvi na meti antiratno nastrojeni Rusi bili su osnivači beogradskog građanskog udruženja Rusko demokratsko društvo (RDS), Petar Nikitin i Vladimir Volohonski.

Nikitinu je 13. jula zabranjen ulazak u Srbiju nakon što je legalno boravio više od sedam godina, uz obrazloženje da je odluka zasnovana na „zaštitnoj meri udaljenja, mere bezbednosti isključenja stranaka, odnosno zabrani ulaska”.

Nakon što je proveo dva dana na aerodromu, dozvoljeno mu je da da uđe u zemlju.

Deset dana kasnije Volohonskom, njegovom partneru u nevladinoj organizaciji i antirežimskom aktivisti u Rusiji čak i pre invazije na Ukrajinu, odbijeno je produženje dozvole za privremeni boravak radi zaposlenja na osnovu navoda da je njegov boravak ugrozio nacionalnu bezbednost. Uložio je žalbu i njegovo buduće prebivalište je još neizvesno.

Krajem avgusta Jevgeniju Iržanskom i njegovoj supruzi Elizabeti je naređeno da napuste Srbiju u roku od sedam dana i da se ne vraćaju godinu dana. Iržanski je organizator muzičkih događaja i dovodi antiratne muzičare, koji trenutno borave van Rusije, da nastupaju u Beogradu.

Par je proglašen „sigurnosnim rizikom“. Iržanski je angažovao advokata i apelovao na medije i javnost da protestuju zbog odluke kako bi ostao u Srbiji.

RDS je tražio od Vlade da bolje obrazloži ove odluke, ali je dobio sterilan odgovor: „Organ nadležan za bezbednost Republike Srbije se oglasio zbog ometanja bezbednosti“, navodi se u prepisci objavljenoj na Fejsbuk stranici RDS-a.

U odgovoru se ne navodi ko je doneo odluke – odeljenja za graničnu kontrolu Ministarstva unutrašnjih poslova ili Bezbednosno-obaveštajnu agenciju (BIA), niti na osnovu kojih zakona su odluke donete.

Zaustavite progon

RDS od jula poziva Vladu Srbije da prekine „progon ruskih antiratnih aktivista“, podnose peticiju i organizuje skupove u Beogradu. Njihov glavni moto je: „Antiratni Rusi nisu pretnja Srbiji“.

Ova nevladina organizacija, kao i druge neformalne grupe ruskih, ukrajinskih i beloruskih iseljenika u Beogradu, postoje u Srbiji skoro od početka invazije na Ukrajinu i do ovog leta su se suočavale samo sa pretnjama rusko-srpskih desničarskih grupa i proruskih srpskih pokreta.

Među njima su, prema istraživanju srpske službe Radija Slobodna Evropa, srpsko-ruski orlovi, sa sedištem u Sankt Peterburgu koji su povezani sa srpskim desničarima.

Novi trend izbacivanja antiratnih Rusa postavlja pitanje ko daje ova naređenja – lokalna policija i obaveštajne službe ili neki strani faktor. Način na koji se te radnje sprovode ukazuje na nameru da se sakrije konačan donosilac odluke.

Ako Moskva želi te ljude, može koristiti zvanične kanale da ih isporuči. Ali, ako ih Beograd isporuči na zahtev Moskve, to bi bila užasna mrlja njenoj međunarodnoj reputaciji. S druge strane, ako Srbija kaže da deluje u sopstvenim bezbednosnim interesima kada im govori da napuste njenu teritoriju, to je blaži korak — ali ipak loša poruka stranim investitorima.

„Mala Švajcarska“

Ovo je problem za Vladu Srbije, čija je ambicija da zemlja postane velika investiciona destinacija u regionu, kao i ekonomski centar jugoistočne Evrope i veza između prestonice koja dolazi sa istoka (UAE, Kina, itd.) i Zapada (EU, Britanija, SAD). Kada se diči ekonomskom razvoju u poslednjih deset godina, predsednik Aleksandar Vučić voli da uporedi Srbiju sa Švajcarskom.

Pošto je to samo njegov san, u Srbiji na njegov komentar odgovaraju: „Srbija je mala Švajcarska“.

Ova rečenica je postala veoma popularna kada je vlada odlučila da ne uvede sankcije Rusiji, ali da u isto vreme čvrsto podrži teritorijalni integritet Ukrajine u okviru Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih platformi.

Za mnoge meštane to znači da Srbija ostaje neutralna skoro kao što je Švajcarska bila u Drugom svetskom ratu.

Ovo podseća Srbe na dane Jugoslavije kada je Josip Broz Tito uspeo da ostane neutralan u Hladnom ratu i formira Pokret nesvrstanih.

Međutim, mnogi ne razumeju da, za razliku od vremena socijalizma, poslovi u zemljama poput Srbije danas zavise od stranih investicija. Niti razumeju da bliske veze sa ruskom vladom nisu dobre u očima potencijalnih investitora i poslodavaca.

Najsvetlija strana odluke da pokušamo da budemo „neutralni kao Švajcarska“ bilo je davanje šanse pojedincima koji se bore protiv režima i invazije da napuste Rusiju i izbegnu najsigurniju odmazdu. Sada se i ovo potkopava.

Još uvek dobrodošli?

Na sličnu temu, Srbija takođe želi da privuče strane radnike nakon što je značajan deo sopstvene kvalifikovane radne snage napustio zemlju da radi u zapadnim zemljama.

Zbog toga su Srbiji bili potrebni vozači autobusa, trgovci, medicinske sestre i drugi radnici, a ona ih uvozi iz drugih zemalja.

Srbija ima rastuću stranu radnu snagu, privučenu kvalitetom života, prijatnom klimom (socijalnom i prirodnom), zagarantovanim zdravstvenim osiguranjem, dobrim obrazovanjem i geografskim položajem.

Među ovim imigrantima, od invazije na Ukrajinu, ima mnogo Rusa.

Mogućnost da bez vize lete direktno iz Moskve za Beograd pomogla je mnogim Rusima da izbegnu regrutaciju. Mnoge ruske kompanije preseljene su u Srbiju.

Drugi su otišli ​​da bi nastavili sopstveni posao sa zapadnim kompanijama i otvorili svoje firme u Srbiji.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u avgustu je za BBC rečeno da je 370.000 Rusa ušlo u Srbiju od invazije na Ukrajinu.

Skoro 30.000 je dobilo stalni boravak.

Ukupan broj iseljenika u Srbiji nije poznat.

Opet, nedavno ciljanje antiratnih Rusa kosi se sa naporima da se privuku radnici iz inostranstva. Prema Nikitinu, pravna zaštita je ključna za sve iseljenike.

Situacija Volohonskog, u međuvremenu, privlači veliku medijsku pažnju i ne šalje dobar signal ljudima koji planiraju da presele svoje poslovanje u Srbiju.

„Vlada Srbije ulaže mnogo napora da privuče ljude da dođu u Srbiju i investiraju ovde, ali njihov trud uništava neki birokrata koji nije zadovoljan jer ja otvoreno osuđujem Putina i njegov rat“, rekao je Volohonski u intervjuu za list Danas krajem jula.

Maligni uticaj

Antiratni Rusi su se suočili sa problemima sa srpskim vlastima samo nekoliko dana nakon što je direktor BIA Aleksandar Vulin stavljen na američku listu sankcija, optuženih za širenje zlonamernog ruskog uticaja.

Vulin nikada nije krio divljenje prema Rusiji i njenom predsedniku. Čak se povremeno susreće sa Nikolajem Patruševom, sekretarom Saveta bezbednosti, drugom najmoćnijom osobom i institucijom u Rusiji (posle Putina i predsednika), a navodno jedinim koji može da utiče na Putina.

Zaista, ciljanje na Ruse koji se suprotstavljaju Putinovom režimu počelo je mnogo pre invazije na Ukrajinu.

Još u maju 2021. Vulin, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije, predao je Patruševu transkripte sa sastanaka koje su članovi opozicione ruske organizacije Otvorena Rusija održali u Beogradu.

U decembru te godine, Vulin i Patrušev su formirali zajedničku radnu grupu za borbu protiv „obojenih revolucija“, objavio je tada list Danas.

Ranije su se članovi Otvorene Rusije sastajali u Beogradu verujući da su bezbedni od svojih obaveštajnih službi i zato što mogu da odu tamo bez podnošenja zahteva za vizu i izazivanja pažnje.

Međutim, vođa grupe Andrej Pivovarov je u februaru 2022. osuđen na četiri godine zatvora. Drugi ruski opozicioni političar Vladimir Kara-Murza, koji je takođe u zatvoru, tada je srpskim medijima rekao da je hapšenje Pivovarova posledica Vulinovi postupci.

Govoreći o trenutnoj situaciji, Volohonski je rekao da veruje da je iza problema sa kojima se suočio pri produženju dozvole stajao ili Vulin lično ili neko iz njegovog okruženja.

„Vulin ne krije da je političar koji podržava Rusiju. Za njega je Rusija kičma i bez nje Srbija ne može da opstane“, rekao je on za Danas.

Odvojiti se od prošlosti?

BIA na čijem je čelu Vulin trebalo bi da bude nezavisna od Ministarstva unutrašnjih poslova, za razliku od starog Sektora državne bezbednosti (DB) koji je zamenila. Ova transformacija je trebalo da označi radikalan raskid sa prošlošću, nakon što je DB izvršila užasne zločine služeći diktatorskoj vladi i osuđenim ratnim zločincem Slobodanom Miloševićem.

Situacija sa antiratnim Rusima bila je savršena šansa za Srbiju da pokaže da je njena obaveštajna služba nezavisna, da radi na osnovu zakona iu službi naroda u zemlji.

Ako odluke o proterivanju antiratnih Rusa vode do BIA, to predstavlja opasan presedan za Srbiju, a takođe ugrožava ekonomiju jer strani korporativni giganti traže investicionu klimu u kojoj vladavina prava nije samo fraza već realnost.

Nažalost, način na koji je srpska obaveštajna služba strukturisana je sličan ruskom sistemu, što je direktna posledica uticaja Moskve decenijama, pa i vekovima.

Nije tajna da Kremlj pokušava da regrutuje ljude koji su deo lokalnog sistema. I danas srpske i druge regionalne obaveštajne agencije i dalje imaju staromodnu metodologiju – među zaposlenima u obaveštajnim službama stvaraju mreže zapošljavajući ljude koji će biti lojalni njima i njihovoj doktrini, čime se nastavlja problem.

Ovo postaje deo šire kulture i unutar zemlje. Sve u svemu, ako raste izloženost Putinovom uticaju, rastu nepotizam i korupcija. To obično znači opadajući trend priliva stranog kapitala ili barem pogoršanje kvaliteta investicija.

Shodno tome, kada Srbija privuče SDI, rizikuje da završi sa problematičnim investitorima koji ne poštuju njeno zakonodavstvo, ne poštuju ljudska i radnička prava i ne štite životnu sredinu.

Ko stoji iza napada na ruske antiratne aktiviste i dalje je nejasno, a od vlade nije bilo zvaničnog odgovora.

Ako javnost izvrši dovoljan pritisak na vladu, ona može poništiti te odluke.

Da se ​​vratimo na analogiju sa Drugim svetskim ratom, ako Srbija to ne uspe, umesto da bude „mala Švajcarska“, rizikuje da postane „mala Argentina“, koja bi umesto da pruži sigurno utočište Rusima koji se suprotstavljaju ratu, mogla u budućnosti da pristane Ruski lideri izbegavaju odmazdu za svoje zločine.