Foto: EPA-EFE/SHAMIL ZHUMATOV / POOLAtentat je mač sa dve oštrice. Prošlonedeljno ciljano ubistvo zamenika lidera Hamasa u Bejrutu je samo poslednji od mnogih tajnih napada na pojedince u Iranu i arapskoj sferi koji se pripisuju agentima Izraela. Da li premijer Benjamin Netanjahu i drugi visoki zvaničnici u Jerusalimu ikada razmatraju mogućnost da im se to vrati u naturi?
Kako piše Sajmon Tisdal za Gardijan Hamas možda nema stručnost i domet, iako mine zamke nme zahtevaju posebnu veštinu.
Ali Iran ima, a možda i Hezbolah. Izraelsko ubistvo visokog iranskog generala u Siriji u decembru, plus prošlonedeljni zločin u južnom Iranu – za koji polažu odgovornost teroristi Islamske države, ali zvanično okrivljuju Izrael – mogli bi da podstakne teheranske ljute tvrdolinijaše da potraže ‘oko za oko’.
Poput Netanjahua, ruski predsednik Vladimir Putin ne protivi se uklanjanju neprijatelja sa jezivom konačnošću.
Trag tela otkako je postao predsednik 2000. je dug, proteže se od kapija Kremlja do Solsberija i nazad do Sibira. Putin je pokušao da ubije ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog kada je izvršio invaziju 2022.
Možda će pokušati ponovo.
Da li se Putin, samozvani „snažni čovek“ koji se krije od pogleda javnosti, takođe plaši noža ubice? Rusija je tvrdila da je ukrajinski napad dronom na Kremlj prošlog maja bio pokušaj ubistva.
Šef pobunjenih plaćenika Jevgenij Prigožin je možda skovao zaveru da ubije Putina.
Ali nakon što se njegova Vagnerova grupa pobunila u junu, on je bio taj koji je iznenada umro, a njegov avion je misteriozno pao sa neba.
Razlike između sukoba u Gazi i Ukrajini manje su poučne od mnogih sličnosti – od kojih su ubistvene tendencije Netanjahua i Putina odličan primer.
Oba rata su u velikoj meri definisana njihovom ohološću, predrasudama i greškama. Ako su ova dva ratno huškača nekako izbačena iz jednačine, mirovni sporazumi bi se mogli lakše postići.
Pa ipak, činjenica da takvi ljudi i dalje pucaju dovoljno govori o nasilnom stanju sveta 2024.
Obojica su doveli svoje zemlje u katastrofalne vojne slijepe ulice. Netanjahu obećava da će u potpunosti iskoreniti Hamas: nedostižan cilj.
Putin misli da se suverena Ukrajina može aneksirati silom. Tražeći ove iluzije, oni ubijaju desetine hiljada civila pretpostavljeno nekažnjeno.
Obojica su ratni zločinci. I jedan i drugi predviđaju, i nadaju se da će se sakriti iza, rat bez kraja.
Gaza i Ukrajina takođe ukazuju na krajnju slabost međunarodnog poretka posle 1945.
U oba slučaja, Savet bezbednosti UN, čiji je posao da poštuje povelju UN i međunarodno pravo, doživeo je nesretan neuspeh.
Rusija i mnoge druge zemlje s prezirom odbacuju ograničenja međunarodnog krivičnog suda, koji traži Putinovo hapšenje.
Od terorističkih napada Hamasa 7. oktobra, svet je svedočio državnom pokolju i haosu u Gazi za koji upućeni posmatrači veruju da odgovara pravnoj definiciji genocida.
Navodeći upravo to, Južna Afrika ove nedelje izvodi Izrael pred najvišim tribunalom UN-a, međunarodnim sudom pravde. Ipak, Izraelske odbrambene snage će sigurno ignorisati svaku privremenu odluku koja ograničava operacije.
Ova dva rata takođe surovo razotkrivaju ograničenja moderne diplomatije. Iako zapadni lideri insistiraju na tome da će samo pregovori na kraju zaustaviti krvoproliće, ni SAD, EU, G7, G20, Arapska liga, Bricks ni UN nisu postigli trajne prekide vatre, a kamoli održive mirovne planove.
Oživljeni razgovori o rešenju dve države u Izraelu i Palestini zaudaraju na puki cinizam. Ukrajina je diplomatski u ćorsokaku. Posredovanje je svuda u zastoju.
„Mirotvorstvo je u krizi“, upozorili su šefovi Međunarodne krizne grupe (ICG) prošle nedelje.
„Širom sveta, diplomatski napori da se okončaju borbe propadaju. Sve više lidera ostvaruje svoje ciljeve vojno. Više veruju da mogu da se izvuku sa tim.“
U Sudanu, Mjanmaru, Nagorno-Karabahu, Tigraju, Siriji i potencijalno Tajvanu, priča je bila ista, saopštio je ICG.
„Širom sveta, više ljudi gine u borbama, proterani su iz svojih domova ili im je potrebna pomoć nego decenijama“.
U nedostatku nade, strah od nekontrolisane eskalacije – i negativnih globalnih političkih i ekonomskih posledica – je još jedan faktor zajednički za Bliski istok i Ukrajinu.
Poput sabotaže baltičkih gasovoda, napadi pobunjenika Huti iz Jemena na brodove u Crvenom moru ilustruju koliko dugo nerešeni regionalni sukobi koji se intenziviraju mogu izazvati širu međunarodnu nestabilnost.
Neublažen užas u Gazi znači da je veća verovatnoća da će uzavrelo neprijateljstvo koje se sukobljava između Izraela i Irana prekinuti, zaključuje Tisdal.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
