Čišćenje ekstremizma iz vojske „gvozdenom metlom“

Nakon ponižavajućeg incidenta tokom građanskog rata u Ruandi – kada je grupa nemačkih državljana „nasukana“ usred žestokih borbi, pa su ih spasavali belgijski padobranci – tadašnja konzervativna vlada obrazložila je da „Nemačka ne može da nastavi da se gotovo u potpunosti oslanja na svoje saveznike u NATO-u za mnoge aspekte svoje bezbednosti“.

Komandosi KSK su potom služili na Kosovu i u Avganistanu – prvim nemačkim borbenim misijama posle Drugog svetskog rata. Nemačka javnost bila je duboko podeljena oko ovih angažmana i i dalje vrlo skeptična prema slanju vojnika na ratišta. Na kraju krajeva, Nemci su, piše portal, svoju državu doživljavali kao Friedensmacht – „silu mira“.

Događaj od maja prošle godine naterao je mnoge Nemce da razmotre  pitanje: Ko bi u Nemačkoj težio životu elitnog vojnika?

Tada je policija pretresla kuću jednog pripadnika KSK u selu u istočnoj nemačkoj pokrajini Saksoniji i u lepo uređenom dvorištu pronašla zakopan arsenal – a većina oružja je iz vojnih zaliha – uključujući puške tipa AK-47, 6.000 metaka i dva kilograma plastičnog eksploziva. Policija je takođe pronašla ono što je Ministarstvo odbrane opisalo kao nacističke simbole, uključujući SS pesmaricu. Ovaj događaj i još niz naknadnih otkrića o „desničarskom ekstremizmu“ u redovima KSK-u i drugim delovima oružanih snaga podigli su uzbunu. Prošle nedelje policija je uhapsila vojnika u pokrajini Hesen pod optužbom za posedovanje ilegalne zalihe oružja i municije. On se tereti i za pisanje desničarskog ekstremističkog manifesta pod nazivom „Kako preuzeti vlast u Nemačkoj“.

Nemački lideri sada se, piše portal, suočavaju sa duboko uznemirujućim scenarijom: da su nesvesno trenirali i snabdevali desničarske ekstremiste čija je ideologija da se suprotstave republika i njena vojska.

Prošlog decembra, parlamentarni odbor utvrdio je da su se, iako nisu postojali dokazi koji bi potvrdili najgora strahovanja da „vojska u senci“ deluje unutar vojske i planira rušenje republike, „mreže“ desničarskih ekstremista razvile unutar oružanih snaga i drugih delova bezbednosnog aparata.

Kontraobaveštajna služba nemačke vojske, zadužena za iskorenjivanje desničarskog ekstremizma, ispitala je 843 sumnjiva slučaja u vojsci tokom prošle godine, stoji u izveštaju Ministarstva odbrane, što je znatno više u odnosu na prethodnu. Dve trećine sumnjivih su osobe mlađe od 35 godina.

Ukazujući na dubinu problema, vojni kontraobaveštajni agenti našli su se pod lupom jer, prema navodima nedavnog parlamentarnog izveštaja, „nemaju profesionalnu distancu“ od vojnika koje bi trebalo da istražuju.

Nekoliko nedelja pošto je policija pretresla kuću pripadnika KKS u Saksoniji, nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp Karenbauer najavila je da će međunarodne vežbe, obuke i strane misije KSK biti obustavljene ili ukinute u očekivanju dalekosežnih reformi i da će Drugi odred komandosa KSK biti rasformiran. Opstanak preostalih snaga, dodala je, zavisiće od primene 60 mera, od promena načina obuke vojnika KSK do načina zaštite municije. Cilj mera je, prema ministarstvu odbrane, uklanjanje ekstremizma „gvozdenom metlom“.

Brojna pitanja u vezi sa KSK pokrenuta su u februaru, posle izveštaja da je brigadni general zadužen za vođenje i reformu snaga Markus Krajtmar prethodno dozvolio vojnicima da anonimno vrate nagomilanu municiju u magacine KSK, kako bi izbegli posledice.

U obraćanju parlamentarcima ove nedelje Kramp-Karenbauer je kazala da bi se general mogao suočiti sa pravnim posledicama.

Velika većina pripadnika KSK i Bundesvera „pridržava se ustava“, kazala je Kramp-Karenbauer na dan kada je najavila reforme KSK. Ministarstvo odbrane naručilo je studiju za procenu političkih stavova vojnika, koja će biti objavljena sledeće godine. Prethodna istraživanja pokazala su razlog za brigu: istraživanje među mladim Nemcima, urađeno 1992, pokazalo je da 77 odsto onih sa ekstremno desnim uverenjima ima povoljna gledišta prema vojsci. Što su ekstremnija njihova politička uverenja, to je njihov pogled prema vojsci povoljniji.

Rastuće nezadovoljstvo u Bundesveru zbog manjka priznanja i resursa i nedostatka jasne svrhe, otuđilo je mnoge vojnike od glavnih partija, čime su odškrinuta vrata, navodi se, za krajnju desnicu.

Krajnje populistička i desničarska  stranka Alternativa za Nemačku (AfD) pokušala je da se predstavi kao spasitelj „seciranog“ Bundesvera, obećavajući u svom manifestu jačanje vojne sposobnosti i vraćanje vojnicima „visokog stepena društvenog priznanja za njihovu posebnu službu otadžbini“.

U skladu sa porukom, parlamentarci AfD-a nedavno su naručili film pod nazivom „Beda Bundesvera – Zašto se Nemačka više ne može braniti“, koji započinje intervjuom sa bivšim komandantom vojske koji kaže da svrha vojske nije „prevedi baku preko ulice „, već da bude u stanju „da koristi vojnu silu „.

Tokom 2019, prema procenama stranke, oko šest odsto članova AfD bili su karijerni vojnici. Među članovima AfD u Bundestagu ima više bivših vojnika i redovnih nego među bilo kojom drugom strankom.